СПУТЊИК: Мистерија Садамових мигова — „појела“ их Батајница

ИСКРА на Фејсбуку

Мало познати детаљи југословенског и српског ваздухопловства указују да Србија, поред руских „мигова“, има и ирачке „мигове“, који су припадали Садаму Хусеину.

Наиме, бивша Југославија примила је од Ирачана на ремонт 19 борбених авиона Миг 21 и Миг 23. Летелице су примљене уочи распада Југославије 1991. године и налазили су се у Загребу у Ремонтном заводу „Змај“ у Великој Горици. Међутим, распад Југославије условио је да Ирак не добије своје „мигове“ натраг.

Бориша Мандић, пилот инструктор и председник Удружења надзвучних пилота, за Спутњик објашњава како су ирачки „мигови“ доспели у Србију.

„Лета 1991. године врховна команда издала је наређење о дислокацији, односно пресељењу средстава ратне технике са угрожених на сигурна подручја. На бази те наредбе дошло је до много самоиницијативних акција, а једна од њих је и ’пребазирање‘ ирачких ’мигова‘ из Ремонтног завода ’Змај‘, делом за Бихаћ, а делом за аеродром Батајница. Том приликом један колега је, невероватном храброшћу, у једном Миг-у 23 који је био некомплетан и неисправан, долетео на аеродром у Бихаћу. Тамо су га мало дотерали, а затим је тај авион, из састава Оружаних снага Ирака, долетео за Батајницу“, прича Мандић.

Иако се спекулише о томе колико је тачно ирачких „мигова“ на крају завршило у Србији, Мандић каже да су, према његовим сазнањима, „мигови 21“, један двосед и пет једноседа, у деловима, копненим путем стигли у Београд, где су после били склапани у Заводу „Мома Станојловић“.

„Један Миг-23 једно време налазио се у Музеју ратног ваздухопловства на аеродрому Сурчин. Био је то врло интересантан примерак, с обзиром на то да је учествовао у ирачко-иранском рату. Каснијих година, како због ситуације у Ираку, тако и због ситуације на нашим просторима, сва та техника која је била на аеродрому Батајница бачена је на неку ливаду, а примерак који се налазио у музеју је, након интервенције људи из Амбасаде САД, пребачен поново на батајнички аеродром. Појавила се потреба да ту технику неко преузме, али нико не може да тврди ко би то могао да буде — да ли Оружане снаге Ирака самостално или под патронатом америчких снага, да ли можда НАТО или колекционари… Међутим, према мојим сазнањима, та техника је још у Србији“, објашњава Мандић.

Ирачке „мигове“, додаје наш саговорник, звали су „шарени“, јер су били у маскирним бојама Оружаних снага Ирака. Данас су, каже Мандић, ти авиони безвредни.

„Време је учинило своје, а киселе кише и неодржавање летелица узело је свој данак. Са друге стране, постоје приче да су са тих авиона покрадени делови који су били вредни. Иако ово друго не могу да тврдим, сигуран сам да је та техника данас безвредна, ако је наравно, још тамо“, закључује Мандић за Спутњик.

Подсећања ради, 2009. године појавила се вест да Ирак потражује од Србије 19 борбених авиона Миг 21 и Миг 23, који су пре 20 година допремљени на ремонт у Југославију.

„Авиони нису у возном стању, нити их је могуће оспособити за летење без енормних улагања“, рекао је тада начелник Генералштаба генерал Милоје Милетић.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.