СПУТЊИК: Бајдену не треба превише веровати

ИСКРА на Фејсбуку
Фото:  Sputnik/ Сергей Гунеев

Фото: Sputnik/ Сергей Гунеев

Циљ Бајденове посете региону јесте да се регион као целина држи подаље од руског утицаја. Бајдену не треба сувише веровати када каже да ће он бити тај који ће наћи компромисно решење између Београда и Приштине.

Ни српска, ни америчка страна нису најавили теме о којима ће амерички потпредседник Џозеф Бајден и српски премијер Александар Вучић разговарати током Бајденове посете Београду, као да су за јавност спремали неко изненађење. Изненађење је, према речима Душана Пророковића, аналитичара београдског Центра за проучавање стратешких алтернатива, изостало.

„Што се тиче односа Стејт департмента и самог потпредседника Бајдена према Србији, имамо континуитет политике који траје јако дуго, тако да никаквих изненађења није могло да буде. Циљ је одржати регион под америчком контролом, како би се спречило повећање утицаја Русије и у том контексту, даља нормализација односа Београда и Приштине која би требало да се заврши потписивањем обавезујућег споразума захваљујући којем би Косово постало чланица УН“, каже Пророковић.

У том правцу креће се Бајденова посета Београду и то је правац којим је трасирана и његова посета Приштини, Пророковићево је мишљење.

Страх од руског присуства на Балкану, али и неслагање са савезницима као што су Немачка и Турска, која после неуспелог пуча и даљег јачања Ердоганове власти више не слови за чврст ослонац америчке политике, нису једини проблеми које САД има у региону, тврди Пророковић.

Јачање утицаја Кине, која се појављује као један од највећих инвеститора, мигрантска криза, ново позиционирање Мађарске и Пољске у оквиру ЕУ, јачање радикалног исламизма такође су изазови и претње са којима се САД срећу у региону и све им је теже да контролишу ситуацију.

„Међутим, приоритет који треба издвојити јесте Русија. Администрација Барака Обаме, као и администрација Хилари Клинтон, уколико победи на председничким изборима, наставиће са политиком изолације Русије. Због тога и прича зашто одржати регион мање-више интегрисан под америчком контролом. Да би се регион као целина држао подаље од руског утицаја, да не би могло да дође до реализације Јужног тока, да не би могли да буду потписивани војни споразуми… Поред питања регионалне безбедности и питања Косова, један од приоритета Бајденове посете је држање региона што даље од руског утицаја“, сматра Пророковић.

Према његовим речима, биће веома занимљиво пратити даљи развој српско-руских односа после посете америчког потпредседника.

Када се говори о односима Београда и Приштине, Пророковић сматра да Бајден неће вршити притисак на власти у Приштини како би утицао да албанска страна поштује договоре постигнуте са Београдом.

„Сваки притисак САД на Приштину је тактичког карактера. Чак и уколико представљају нешто као притисак на Приштину, то је зато да би се у Београду добили много већи уступци. Притисци на Београд су стратешког карактера. Ако је Бајден нешто договарао са Приштином, то је договарано у контексту што бржег признања Косова од стране званичног Београда“, каже Пророковић.

Од САД не треба очекивати никакве уступке по питању Косова, додаје Пророковић. Видели смо како се понео Међународни олимпијски комитет, како Приштина бојкотује Бриселске споразуме, како албански политичари могу да чине шта год желе, а да не изазивају никакву реакцију Вашингтона, објашњава он.

Бајденовим изјавама да ће преузети одговорност за тражење компромисног решења између Београда и Приштине не треба превише веровати.

„Он, као и већина у америчкој спољној политици, игра на карту независности Косова и у том контексту треба очекивати нове притиске на Београд“, закључује Пророковић.

rs.sputniknews.com

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.