СПЕЦИЈАЛНИ СУД ЗА ЗЛОЧИНЕ НА КОСОВУ: Прича осмишљена како би се „опрала“ ОВК

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: З. Шапоњић

Фото: З. Шапоњић

Упркос све учесталијим притисцима са Запада да Приштина донесе одлуку о формирању специјалног суда за злочине бившег ОВК, али и пријатељским упозорењима да би усвајање такве одлуке било од интереса за косовске власти како УН не би формирале нови Хашки трибунал, у Скупштини Косова још нема потребне већине за изгласавање одлуке. Аналитичари на Косову уверени су да ће суд упркос противљењима великог дела посланика у косовској скупштини ипак бити формиран.

Како је за портал „Косоваинфо” објаснио амбасадор Велике Британије Јан Клиф, уколико косовска скупштина не успе да усвоји одлуку о оснивању специјалног суда онда ће без одлагања то питање бити пренето на Савет безбедности УН по Резолуцији 1244. Према његовим речима, неће бити потребан велики притисак како би УН формирале суд имајући у виду да стални чланови СБ УН, укључујући и Велику Британију, неће одбити оснивање тог суда.

Немачка амбасадорка Ангелика Фиц је подсетила да су ЕУ и Косово заједно донели одлуку о оснивању суда и да је то за добробит Косова. Фицова је додала да ће се поставити питање поузданости Приштине ако се она буде дистанцирала од тог споразума, а то би, како је рекла, значило и враћање назад у покушајима да се оснажи суверенитет Косова.

Амбасадор Италије Андреас Ферарезе је упозорио да би, уколико не успе усвајање предлога за специјални суд, то у великој мери утицало на међународни имиџ Косова. За шефа Канцеларије ЕУ на Косову Самуела Жбогара оснивањем специјалног суда коначно би била скинута љага са Косова јер би појединцима, а не држави, било суђено за евентуална недела.

Подсетимо, три опозиционе странке у Скупштини Косова (Самоопредељење Албина Куртија, Алијанса за будућност Косова Рамуша Харадинаја и Иницијатива за Косово Фатмира Лимаја) противе се усвајању одлуке, док један број посланика Тачијеве Демократске партије Косова и седам посланика Демократског савеза Косова траже да надлежност суда прошири на „расветљавање политичких убистава” после рата на Косову, јер они нису били обухваћени истрагом ЕУ којом руководи Клинт Вилијамсон.

Уз опаску да је уверен да „деведесет одсто житеља Косова жели да сазна истину”, политички аналитичар из Приштине Фатмир Шехоли каже за „Политику” да је скептичан у погледу тога да се у овом моменту може обезбедити неопходна двотрећинска већина од 81 посланика.

„У случају да Скупштина Косова не усвоји одлуку, суочићемо се са специјалним судом већег степена, односно другим Хашким трибуналом. То би за Косово значило преиспитивање многих ствари, од проглашења независности па све до данас. Имали бисмо великих проблема јер би била обустављена даља признања независности, дошло би до потпуне изолација што се тиче либерализације виза, европске перспективе”, објашњава Шехоли и додаје да ће неки модус за усвајање морати да буде пронађен током априла.

Председник Одбора за КиМ Народне скупштине Републике Србије Милован Дрецун не види зашто се на Косову боје формирања другог Хашког трибунала.

„Зашто би они имали нешто против формирања Хашког трибунала када је постојећи изокренуо истину? Они могу само да се радују таквом трибуналу који је ослободио Рамуша Харадинаја”, сматра Дрецун.

Он се прибојава да се са специјалним судом припрема нека замка коју Србија неће моћи да избегне.

„Чини ми се да можемо доћи у ситуацију да веома мали број припадника ОВК буде осуђен, а да се паралелно овде у Београду од стране Тужилаштва за ратне злочине и тужилаштва на Косову подижу нове оптужнице против Срба, као што је већ случај. Притисак Запада наводи ме на сумњу да је читава прича осмишљена како би се опрала ОВК и како би се показало да је Косово направило пресудан корак у напретку. Бојим се да ће закључак бити да је, ето, било појединаца који су вршили злочине, а да то није била масовна политика, иако је управо то био циљ ОВК”, упозорава Дрецун.

Уколико није тако, он се пита одакле онда америчка амбасадорка у Приштини зна да ће бити десетак предмета, како је недавно изјавила.

„Десетак је стварно мало за све оно што се издешавало на Космету, али има заштићених као што је Хашим Тачи. Бојим се да не дођемо у ситуацију да тај суд на крају почне да суди и неким Србима, а не само Албанцима”, каже Дрецун и пита како то да више нико не помиње Дика Мартија на основу чијег извештаја се све и ради.

Политика

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.