БИ-БИ-СИ: Помирење Србије са НАТО пактом осећа се у ваздуху!

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

У тексту под називом „Сада сви заједно: Србија и НАТО оставили бомбардовање иза себе“, поводом одржавања цивилне вежбе Србије и Алијансе о управљању последицама ванредних ситуација, енглески медиј који је предњачио по „сатанизацији“ Србије, Би-Би-Си, наводи да Србија и НАТО остављају бомбардовање иза себе.

Како се приближава две деценије од НАТО бомбардовања, делује да би се у ваздуху могло осетити помирење, пише Би-Би-Си. Председник Србије Александар Вучић рекао је за Би-Би-Си, како наводи британски јавни сервис, да осећа да је време за Србију да преиспита негативна осећања према НАТО.

– Мислим да је све то због емотивних питања – углавном због 1999. године и питања Косова. То је нешто на чему морамо да радимо – и то је нешто што ћемо радити у будућности. Мислим да ћемо након неког времена, морати да поставимо ствари на рационалније основе. И то ће се догодити – рекао је Вучић.

Подсећајући да се химна НАТО не чује често у Србији, Би-Би Си напомиње да је она ове недеље одјекивала у Младеновцу, јер је Србија први пут била домаћин великих вежби предвођених НАТО, али истиче да Срби нису заборавили “акције НАТО” 1999. године.

– Друге бивше југословенске земље можда су се придружиле НАТО, али се јавно мњење у Србији и даље снажно противи томе – напомиње британски јавни сервис.

Би-Би-Си примећује да су Вучић и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг усправно стајали док је интонирана химна, док се иза њих налазио амблем у којем су спојене српска застава и лого НАТО-а, те сматра да би та сцена “могла бити шок за оне који Београд сматрају верним савезником Москве”. Британски сервис, међутим, напомиње да Србија дуго води политику војне неутралности, а да њени војници редовно учествују у вежбама које организују и Русија и НАТО. Подсећа и да је генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг рекао да је партнерство са Србијом постало још важније, али истиче да је питање да ли је Србија спремна да прихвати ближе односе са НАТО.

Како наводи, шетња Београдом, где се могу видети мурали и графити против НАТО, потврђује да је сећање на бомбардовање и даље болно за многе људе. Преноси и изјаву директора Београдског института за европске студије Мише Ђурковића, који сматра да се тешко може видети промена ставова.

– Након 2000, земље НАТО наставиле су да воде општу регионалну политику овде веома засновану на двоструким стандардима. Људи долазе до веома логичног закључка да НАТО не ради много ствари, које би побољшале њихов поглед на Запад – каже Ђурковић.

С друге стране, наводи Би-Би-Си, има оних који су убеђени да је неизбежно да ће Србија наставити да се креће даље ка Западу, имајући у виду да су преговори о њеном приступању ЕУ у току.

Једна од њих је и директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић, која каже да “сви можемо много да добијемо”.

– Земља се приближава политичком Западу, за сада војно неутрална, али уз процес ЕУ интеграција који би могао да доведе до демократског надзора над војском. Али најважније, пресецање кључног пута руског утицаја у региону – рекла је Милићева.

Би-Би-Си наводи да би се вежба Србије и НАТО о управљању последицама ванредних ситуација пре могла схватити здраво за готово, него као знак било какве промене лојалности.

– Али како се приближава 20 година од бомбардовања НАТО, делује да би се у ваздуху могло осетити помирење, пре него узајамне оптужбе – закључује британски јавни сервис.

intermagazin.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.