СЈЕЋАЊЕ НА СЛИКАРКУ И ХЕРОИНУ: У Београду откривено спомен-обиљежје Надежди Петровиц

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Срна

Фото: Срна

У Дому Војске у Београду свечано је откривено спомен-обиљежје једној од највећих српских сликарки Надежди Петровић, поводом стотину година од њене смрти.

Овим је симболички одата почаст жени, умјетници, ратници, хероини, чија су дјела задужила све Србе и која је, придружујући се српској војсци као болничарка у Првом свјетском рату, свјесно прекинула сјајну умјетничку каријеру да би помогла свом народу и, како је рекла, да „принесе и свој живот ако затреба“.

Рељеф у бронзи са ликом Надежде Петровић са српском војничком шапком, аутора Мирка Мркића Острошког, открио је предсједник Српске академије наука и уметности /САНУ/ Владимир Костић, у присуству личности из јавног и културног живота Србије.

Говорећи о биографији Надежде Петровић, Костић је подсјетио да је она најзначајнија српска сликарка с почетка 20. вијека и да је она као добровољна српска болничарка, свјесно се жртвујући за свој род, умрла у Првом свјетском рату од пјегавог тифуса у априлу 1915. године у болници у Ваљеву, гдје је лијечила српске ратнике.

Он је подсјетио да је Надежду Петровић вијест да је Аустро-Угарска напала Србију затекла у Италији и да се она вратила у отаџбину и постала добровољна болничарка и оснивач Кола српских сестара заједно са Браниславом Нушићем.

„Неко ко је у пуном обиму свог живота могао да буде међу кључним личностима, који ће Србији доносити токове модерности, она се одлучила на радикалан прекид сопственог пута да би се у свом доживљају лојалности народу, којем припада, изложила пошасти сиротињске и неизбежне болести и смрти и сама својом одлуком скраћујући своју стваралачку стазу“, рекао је Костић.

Историчар умјетности Никола Кусовац рекао је да су на њеним рукама умирали најбољи српски синови и да је њен бол и јаук за њима обиљежио српску историју и страдање, те додао да је спомен-обиљежје Надежди Петровић, које је откривено данас, свједочанство велике жртве и стваралачких могућности српског народа, као и споменик ненадмашном патриоти и родољубу.

Књижевник Милован Витезовић је прочитао одломак и своје приче посвећене Надежди Петровић, док је аутор рељефа Мирко Мркић Острошки испричао да је, прије него што је почео да ради рељеф на основу једне мале слике Надежде Петровић, отишао у цркву да јој запали свијећу, по савјету српске сликарке Оље Ивањицки.

Ово спомен-обиљежје дио је пројекта посвећеног значајним личностима и обиљежавању важних јубилеја из српске историје, а најављено је да ће у организацији Медија центра „Одбрана“ у холу Дома Војске бити постављни рељефи и другим значајним личностима српске историје, међу којима су и Владимир Петковић Дис, Станислав Бинички, Коча Поповић, игуман Пајсије и ђакон Авакум и други.

Откривању спомен-обиљежја присуствовала је и супруга предсједника Србије Драгица Николић.

Срна

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.