СЈАЈНА ПОБЈЕДА СРПСКОГ ОРУЖЈА: У петак 103 године од завршетка Колубарске битке

ИСКРА на Фејсбуку

Први свјетски рат (фото: из архива) Фото: РТРС /Мондо

У петак се навршавају 103 године од завршетка Колубарске битке, која представља најважнију битку између Србије и Аустро-Угарске у Првом свјетском рату.

Колубарска битка вођена је у новембру и децембру 1914. године на фронту дужем од 200 километара, и то је највећа битка коју је српска војска водила у Првом свјетском рату, која је постала једна изузетна лекција из историје, борбе, вјере и одлучности.

Иако је цијели свијет очекивао капитулацију Србије, Прва армија којом је командовао генерал Живојин Мишић извела је успјешну противофанзиву против бројније и боље опремљене аустроугарске војске.

Значај битке огледа се у томе што Аустро-Угарска није успјела да уништи Краљевину Србију, па су зато Централне силе морале да се боре на три фронта.

Аустроугарски командант Оскар Поћорек, знајући да је српска војска видно ослабљена и исцрпљена, одлучује да предузме нови напад и коначно уништи српску војску и освети јој се за пораз нанесен на падинама Цера.

У Српској војсци лоше стање осим исцрпљене војске, великог броја рањеника отежавали су и честа дезертерства војника који су у паници покушавали да збрину своје најмилије који су из Подриња бјежали од аустроугарских злочина и насиља.

Уочи саме битке српска врховна команда одлучила је да рањеног Петра Бојовића замијени Живојин Мишић, генерал поријеклом из ваљевског краја.

Једино што је тих ратних дана ишло на руке српској војсци да их заштити од аустроугарске армије били су лоше вријеме и тежак терен, који су успоравали напредовање непријатеља.

Битка је почела 16. новембра, када је српска војска успјела да задржи све положаје и одбије налет аустроугарске армије, али је морала да се повуче.

Живојин Мишић, упркос томе што је ситуација била крајње очајна, доноси одлуку која ће касније се учити на свим војним академијама свијета.

Мишић одлучује да одбије наређење команде да не одступа ни педља како не би угрозио положаје остале двије армије. Он своју Прву армију повлачи 20 километара у дубину позадине.

Врховну команду опасно је разљутиио тај маневар Мишића, али им је он саопштио да је једини начин да сачува и опорави своје снаге и да ће Београд, ако буде освојен, поново ослободити. А ако остане на положајима које му је одредила Врховна команда, поручио је, да ће он и његовај војска бити уништени.

Српске јединице су због тога 30. новембра напустиле Београд, а Аустроугари су тријумфално ушли у небрањен град наредног дана. Побједничка парада одржана је у њему 3. децембра.

Војници Живојина Мишића су се у међувремену одморили, а стигла им је и муниција за топове. На његов приједлог, дан аустроугарске параде у Београду изабран је за почетак напада, па је 3. децембра Врховна команда покренула свеопшту офанзиву.

Мишићева Прва армија напредовала је брже и полетније од других, пробијајући аустроугарске линије одбране. Неумољиво су напредовале и у Београд су ушле 15. децембра. Разбијена Поћорекова војска побјегла је преко Дрине, Саве и Дунава.

Српска Врховна команда је 16. децембра објавила: „На територији Србије нема више ниједног непријатељског војника“.

Генерал Живојин Мишић је због успјешног вођења операције унапријеђен у чин војводе, док је Оскар Поћорек смијењен с мјеста главнокомандујућег Балканске војске и јавно осрамоћен у Бечу.

Побједом српске војске у Колубарској бици Аустроугарска није успјела да порази Краљевину Србију, па су Централне силе и током 1915. биле приморане да се боре на три фронта – Западном, Руском и Балканском.

РТРС, Срна

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.