СИМЕУНОВИЋ: Балкан није циљ мигрантима, али Европа покушава да их ту задржи, ако може заувијек

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС/Танјуг

Фото: РТРС/Танјуг

Професор Факултета политичких наука у Београду Драган Симеуновић оцијенио је да Балкан житељима Блиског истока није интересантан као крајње одредиште, јер ту не могу да рачунају ни на какву социјалну помоћ или на посао, али да ЕУ покушава да их ту задржи што дуже, ако не и заувијек.

„Ипак, Европа покушава да их задржи што дуже, ако не и заувек, на овим нашим просторима, ван Европске уније. Велике економске издатке које би имала због миграната, покушава да пребаци на земље које су им на путу“, рекао је Симеуновић за „Спутњик“.

Он је упозорио да би трајно задржавање великог броја миграната у Србији и другим балканским земљама повећало ризик од насиља и тероризма на овом подручју.

„То би било трагично за нас јер би се они на овим нашим просторима неминовно криминализовали како би имали од чега да живе. Многи од тих људи су некада били борци и могли би да зарађују радећи за терористичке и екстремистичке организације посао који једино знају — да убијају људе“, навео је Симеуновић.

Он сматра да Србија због тога треба да води хуману, али опрезну политику.

„Кључна ствар је у томе ко је изазвао све те проблеме на Блиском истоку. Да ли је то изазвала Србија, да ли су балканске земље изазвале сав тај хаос на Блиском истоку? Неке земље су веома профитирале од тих ратова и од несреће тих људи, зашто бисмо ми сада то плаћали? Ми не можемо прихватити ту врсту одговорности да их трајно населимо овде јер смо врло сиромашна земља“, рекао је Симеуновић.

Он је подсјетио да су блискоисточне земље некада биле једне другима уточиште.

„Ако би се нешто десило, рецимо, у Либану, људи би одлазили у Либију или Сирију… Сада је заиста тешко наћи земљу на Блиском истоку која би била стабилна и у могућности да финансијски подржи велики број избеглица“, навео је Симеуновић.

Он је истакао да Европа огромној већини житеља Блиског истока крајње одредиште не само због релативне географске близине него и због тога што има најлибералнију политику када је о азилантима ријеч.

„Европа је просто нека врста природног завршетка њиховог пута. Она је најлибералнија — прими, нахрани, да месечно велики износ. Америка је далеко. Ту је океан, превоз је прескуп. Слично важи и за Русију, Кину…“, објаснио је Симеуновић.

Према његовим ријечима, имућне земље тог региона, попут Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Кувајта, веома су затворене, а неке од њих у ратовима на Блиском истоку учествују на страни САД, бомбардујући Сирију и дијелове других земаља.

„У очима бегунаца с ратом захваћених подручја, те земље су веома често третиране као непријатељске“, нагласио је Симеуновић и подсјетио да је међу мигрантима и много бивших бораца који би у некој од сусједних земаља били затворени или стријељани.

Истовремено, мигранти су се ужурбали како би се домогли Европе док још постоји као „рај за азиланте“.

„Богате европске земље почеле су да напуштају политику такозване `државе благостања`. Страх од тога да би могли да закасне и остану без великих износа социјалне помоћи такође је важан мотивациони фактор“, напоменуо је он.

Симеуновић је одбацио разноразне теорије завјере које се плету око судбине миграната, међу којима је претпоставка да унесрећени људи у Европу долазе под окриљем неког центра моћи.

„Да, постоје организације и појединци који их воде у Европу, али то нису никакви исламистички центри који хоће да их раселе како би ислам преплавио Европу. Нема говора о томе да неки исламистички стратешки геније хоће да натрпа Европу муслиманима. Мигранте организују криминалци, трговци људима, који њихову несрећу дебело наплаћују“, рекао је Симеуновић.

Он свој став поткрепљује и чињеницом да је ријеч о око милион избјеглица, што је, како оцјењује, недовољно за било какву доминацију.

„За једну Немачку то би био тек сваки седамдесети становник, и то без права гласа и без много чега другог што би могло да изазове политички преокрет“, закључио је професор Факултета политичких наука у Београду Драган Симеуновић.

Срна

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.