СЕНЗАЦИОНАЛНО ОТКРИЋЕ МЛАДИХ СРБА: Овако може да се нахрани Африка, а камоли Србија

ИСКРА на Фејсбуку

Фото : Pixabay

Новосадски Институт „Био сенс“ освојио је победничко место на престижном такмичењу које је организовала највећа светска мрежа истраживачких институција у области пољопривреде. Такмичење је одржано у Кенији, а српски научници понудили су иновативно решење за смањење глади у Африци.

У центру српске пољопривреде у Новом Саду налази се Истраживачко-развојни институт „Био сенс“, који се бави применом информационих технологија у биосистемима. Посебна група његових научника бави се стварањем нових технологија, то је „Група за откривање знања“.

Они користе софистицирану технологију, сателитске слике, слике дронова, термалних и хиперспектралних камера да би одговорили на једноставна питања — које семе посејати, колико и када да се ђубри земљиште, на којим деловима више, на којим мање. Тако помажемо пољопривредницима да повећају приносе, да имају квалитетније производе и већи профит, објашњава млади научник Оскар Марко.

„Као што људско око види у три канала основне компоненте светлости, црвену, плаву и зелену, тако и ове камере виде у неколико стотина канала. Многи од њих нису видљиви људском оку, јер су у термалном или инфрацрвеном домену. Ти канали су веома битни за пољопривреду, јер можемо да откријемо да ли биљке треба наводњавати, ђубрити и да ли можда постоје биљне болести против којих треба деловати пестицидима“, каже Марко за Спутњик.

Поред оних који су задужени за истраживање у области информационих технологија, у тиму су и стручњаци других профила, експерти из области биологије, метеорологије, њих двадесеторо.

„Група за откривање знања“, научници који у просеку имају по 28 година, развили су дигиталну платформу „Агро сенс“. Пољопривредници могу да се бесплатно региструју и пронађу неке од домаћих технологија које су објавили научни часописи, које су доступне за коришћење, каже Марко.

„Међу нашим технологијама издвојио би обраду сензорских података, али и обраду сателитских података, на којој приказујемо одређене сателитске вегетативне индексе, који пољопривредницима дају слику о томе како њихови усеви расту и да ли им је потребна нека активност да би се поспешио раст“, каже наш саговорник.

Платформа је лансирана пре нешто више од годину дана, а сада већ има више од десет хиљада корисника који су у њу унели информације о око тридесет хиљада њива. Међу њима су мали произвођачи, али и велике пољопривредне компаније.

Успех истраживања добио је потврду у свету. Новосадски Институт „Био сенс“ освојио је победничко место на престижном такмичењу у Кенији својим иновативним решењем за смањење глади у Африци. Међу 130 екипа прошли су у даље такмичење, истраживање за које су добили сто хиљада долара.

Иницијативу глобалних размера помогле су истраживачке институције, владе економски развијених земаља, а међу финансијерима је и фондација Била Гејтса. Решење српских научника Оскара Марка, Сање Брдар и Гордана Мимића, одушевило је стручњаке, јер може да помогне пољопривредницима само на основу паметног избора семена.

„Жирију се свидела наша идеја зато што не захтева никаква додатна улагања. Она се тиче паметног избора семена за одређено земљиште и климатске параметре који владају на афричким њивама. Дајемо препоруку пољопривреднику који хибрид кукуруза да сеје и у коликом проценту, како да избегне ризик. То је једна од метода повећања приноса која не захтева улагања ни у пестициде, ни у ђубриво, ни у механизацију“, објашњава Марко.

Новац који су млади стручњаци добили уложиће у даљи развој свог оригиналног решења. За годину дана следи друга фаза такмичења у којој се од пет бирају две екипе које ће наставити да развијају прототип и омасове његово коришћење на најсиромашнијем континенту.

rs.sputniknews.com, Сенка Милош

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.