САВЈЕТ БЕЗБЈЕДНОСТИ УН: Вљора Читаку оптужила Србију за расизам, захвалила се САД и Француској

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик/Eduardo Munoz / Reuters

Савјет безбједности поново подјељен по питању Косова. Шеф Унмика упозорио на застој дијалога Београда и Приштине и осудио запаљиву реторику косовских политичара. Министарка правде Нела Кубуровић оштро критиковала улогу шефа бивше Верификационе мисије ОЕБС-а Вилијама Вокера. Представница Косова, Вљора Читаку, оптужила Србију за „расизам“ и позвала Савјет безбједности да укине Унмик.

Дијалог Београда и Приштине запао је у ћорсокак, оцијенио је у уторак, пред амбасадорима Савјета безбједности Уједињених нација, шеф Унмика Захир Танин, упозоравајући на запаљиву националистичку реторику која се последњих мјесеци чула из Тиране и Приштине.

„У протеклом периоду јавна комуникација се вратила на нетолерантне и националистичке слогане,“ рекао је Танин, подсјећајући на серију реакција које су изазвали хапшење Рамуша Харадинаја у Француској и судски поступак по захтеву да се бивши регионални командант ОВК изручи Србији.

Танин је, такође, осудио и најаве албанског премијера Едија Раме и косовског председника Хашима Тачија о могућем уједињењу Косова и Албаније уколико ЕУ настави да одуговлачи пут интеграција.

„Ма какве биле стварне намере иза ових изјава, нека питања су са нивоа академске дебате прешла на политички ниво. Овакве изјаве могу да распламсају страхове и тензије и доведу до нечег много горег. Морамо се запитати какво место има оваква реторика 2017“, рекао је Танин.

Кубуровић: Приштина дијалог схвата као средство уцјене

Министарка правде Србије Нела Кубуровић упозорила је Савјет безбједности УН на неприхватљив манир Приштине да се дијалог и процес нормализације односа третирају као средство уцјене према српској страни и европским партнерима.

Кубуровићева је указала да је такав став Приштине кулминирао почетком марта, када је косовска скупштина усвојила резолуцију о прекиду дијалога, који се фактички везује за судбину једне особе која се терети за најмонструозније злочине.

„Упркос томе да договор о успостављању ЗСО представља најважнији дио Првог споразума о нормализацији односа и кључно питање за опстанак српског народа на КиМ, ни у протеклом периоду није било значајнијих помака на том плану“, навела је и додала да проблем неће рјешити тек покоја узгредна јавна критика упућена Приштини.

„Више нису довољне празне ријечи, потребна су конкретна дјела“, навела је Нела Кубуровић.

Министарка правде Србије оштро је критиковала некадашњег шефа Верификационе мисије ОЕБС-а на Косову Вилијама Вокера, наводећи да су његови поступци довели до одлуке о агресији на СР Југославију 1999. године.

„Против Србије се деловало срачунато и не ради задовољавања међународне правде“, рекла је Нела Кубуровић.

Министарка правде Србије оцијенила је да је одлука француског суда да не изручи Рамуша Харадинаја Србији „срамна и противправна“, подсећајући на пријетеће поруке које је током тог процеса Србима на Косову упућивао његов брат Даут.

И овога пута Кубуровићева је у име Србије апеловала на државе које нису признале косовску независност да остану досљедне у свом принципијелном поштовању међународног права и Повеље УН, а оне који су то учиниле да своје одлуке преиспитају.

Читаку оптужила Србију за расизам

Косовска амбасадорка у САД Вљора Читаку оценила је да је Резолуција 1244 „одавно истекла“ и позвала амбасадоре Савјета безбједности да посјете Косово и увјере се о ситуацији на терену. Срби на Косову су најпривилегованија мањина у Европи, рекла је Читаку, тврдећи да су Албанци на југу Србије „мањина која се налази у најгорем положају“.

Говорећи о формирању војске Косова, Читаку је рекла да ће покушати да убеди Србе да подрже овај пројекат, али да „никоме неће дозволити да Косово претворе у таоце“.

Читаку је, такође, оптужила Србију за „расизам“. Савет безбедности више није место о којем треба да се расправља о Косову. „УНМИК више нема улогу на Косову и зато смо биули изненађени када смо видели да је буџет УНМИК-а за наредну годину повећан“, рекла је Читаку. Захвалила се САД и Француској на иницијативи да се мисија Ун на Косову приведе крају.

Русија и САД опречно о стању на Косову

Представници Русије и Сједињених Америчких Држава изнели су, пред Саветом безбедности УН, опречна виђења ситуације на Косову, при чему се Вашингтон залаже за смањивање мисије светске организације, УНМИК-а, док Москва сматра да, с обзиром на стање на терену, такво решење не би било мудро.

Заменик руског амбасадора при УН, Владимир Сафронков упозорио је да је дијалог Београда и Приштине већ мјесецима у ћорсокаку. Сафронков је, такође, упозорио да је формирање војске Косова у директној супротности са Резолуцијом 1244, као и да су одлуке косовског парламента у вези процеса против Рамуша Харадинаја у Француској, једнако опасне.

Русија је оштро осудила запаљиве изјаве Едија Раме и Хашима Тачија о могућем уједињењу Албаније и Косова, посебно истичући подршку коју је том пројекту пружио Вилијем Вокер. Сафронков је, такође, упозорио да ситуација на Косову, посебно у погледу регрутације радикалних исламиста, не дозвољава размишљање о смањењу обима мисије УН, као ни о броју извјештаја шефа те мисије Савјету безбједности.

Овакав став Москве подржала је и Кина.

Нисмо изненађени одуговлачењем истрага о злочинима Ослободилачке војске Косова, рекао је Сафронков, подсјећајући да је од извештаја Дика Мартија прошло више од шест година. Еулекс мора да осигура непристрасан приступ процесима, што, како је рекао, Хашки трибунал није успио да уради.

Замјеница амбасадора САД при УН, Мишел Сисон критиковала је захтјев УНМИК-а да се буџет за наредну годину повећа за два милиона долара. Вашингтон подржава смањење УНМИК-а у свијетлу напретка које је Косово постигло. Сисон је, такође, предложила да се редовни извејштаји шефа УНМИК-а умејсто свака три мјесеца, размазтрају највише два пута годишње.

Британија је, такође, подржала смањење УНМИК-а, наводећи да се пред Савјетом безбједности свака три мјесеца више расправља о догађајима од прије двадесетак година, него о напретку које је Косова остварило последњих година.

Сличан став изнијела је и Француска.

САД су позвале  Београд и Приштину да испуне договоре проистекле из дијалога. Позивамо све лидере из региона да избегавају запаљиве изјаве и усредсреде се на ствари које ће њиховим земљама донијети напредак. Границе на западном Балкану су дефинисане и непромјењиве, рекла је америчка амбасадорка.

Овако је текла седница Савета безбједности УН о Косову: 

17.40 – Русија је оштро осудила запаљиве изјаве Едија Раме и Хашима Тачија о могућем уједињењу Албаније и Косова, посебно истичући подршку коју је том пројекту пружио Вилијем Вокер. Сафронков је, такође, упозорио да ситуација на Косову, посебно у погледу регрутације радикалних исламиста, не дозвољава размишљање о смањењу обима мисије УН, као ни о броју извјештаја шефа те мисије Савјету безбједности.

17.35 – Нисмо изненађени одуговлачењем истрага о злочинима Ослободилачке војске Косова, рекао је Сафронков, подсјећајући да је од извјештаја Дика Мартија прошло више од шест година. Еулекс мора да осигура непристрасан приступ процесима, што, како је рекао, Хашки трибунал није успио да уради.

17.30 – Замјеник руског амбасадора при УН, Владимир Сафронков упозорио је да је дијалог Београда и Приштине већ мјесецима у ћорсокаку. Сафронков је, такође, упозорио да је формирање војске Косова у директној супротности са Резолуцијом 1244, као и да су одлуке косовског парламента у вези процеса против Рамуша Харадинаја у Француској, једнако опасне.

17.15 – САД позивају Београд и Приштину да испуне договоре проистекле из дијалога. Позивамо све лидере из региона да избјегавају запаљиве изјаве и усредсреде се на ствари које ће њиховим земљама донијети напредак. Границе на западном Балкану су дефинисане и непромјењиве, рекла је америчка амбасадорка.

17.10 – Замјеница амбасадора САД при УН, Мишел Сисон критиковала је захткев УНМИК-а да се буџет за наредну годину повећа за два милиона долара. Вашингтон подржава смањење УНМИК-а у свијетлу напретка које је Косово постигло. Сисон је, такође, предложила да се редовни извештаји шефа УНМИК-а умјесто свака три мјесеца, размазтрају највише два пута годишње.

17.05 – Говорећи о формирању војске Косова, Читаку је рекла да ће покушати да убједи Србе да подрже овај пројекат, али да „никоме неће дозволити да Косово претворе у таоце“.

16.55 – Читаку је, такође, оптужила Србију за „расизам“. Савјет безбедности више није мјесто о којем треба да се расправља о Косову, додала је.

„УНМИК више нема улогу на Косову и зато смо били изненађени када смо видели да је буџет УНМИК-а за наредну годину повећан“, рекла је Читаку. Захвалила се САД и Француској на иницијативи да се мисија УН-а Косову приведе крају.

16.50 – Косовска амбасадорка у САД Вљора Читаку оцијенила је да је Резолуција 1244 „одавно истекла“ и позвала амбасадоре Савјета безбједности да посете Косово и увјере се о ситуацији на терену.  Срби на Косову су најпривилегованија мањина у Европи, рекла је Читаку, тврдећи да су Албанци на југу Србије „мањина која се налази у најгорем положају“.

16.45 – Нела Кубуровић је упозорила на неконструктивни став Приштине у процесу испуњавања договора постигнутих током Бриселског дијалога. Она је, такође, рекла да је неприхватљив манир Приштине да се дијалог и процес нормализације односа третирају као средство уцјене према српској страни и европским партнерима.

16.40 – Министарка правде Србије оштро је критиковала некадашњег шефа Верификационе мисије ОЕБС-а на Косову Вилијема Вокера наводећи да су његови поступци довели до одлуке о агресији на СР Југославију 1999. године.

„Против Србије се дјеловало срачунато и не ради задовољавања међународне правде“, рекла је Нела Кубуровић.

16.35 – Министарка правде Србије је оцијенила да је одлука француског суда да не изручи Рамуша Харадинаја Србији „срамна и противправна“, подсјећајући на пријетеће поруке које је током тог процеса Србима на Косову упућивао његов брат Даут.

16.30 – Србија наставља да конструктивно и одговорно наставља да учествује у дијалогу, рекла је Нела Кубуровић, упозоравајући на одлуку косовског парламента да једнострано прекине дијалог.

„Више нису довољне празне рећи, потребна су дјела“, рекла је министарка правде коментаришући застој у формирању Заједнице српских општина.

16.20 – Први човек УНМИК-а је, алудирајући на изјаве Едија Раме и Хашима Тачија, упозорио на потенцијално опасне најаве формирања регионалог савеза.

„Да ли оваква реторика смије да постоји 2017. године“, рекао је Танин.

16.13 – Дијалог Београда и Приштине запао је у ћорсокак, рекао је шеф УНМИК-а Захир Танин, оштро критикујући косовске званичнике, укључујући и псоланика Даута Харадинаја, због запаљиве националистичке реторике.

На сједници се разматра редовни тромјесечни извјештај Генералног секретара УН Антонија Гутереша посвећен раду Унмика и ситуацији на Косову и Метохији од 16. јануара до 15. априла.

Министарка Кубуровић ће изнијети мишљење и став Србије поводом новог извјештаја Унмика о стању на КиМ и изнијети став Владе Србије поводом одређених политичких дешавања између Београда и Приштине, саопштило је Министарство правде.

Гутерес је у извјештају оцијенио је да је протекли период на Косову и Метохији обиљежен догађајима који нису допринијели ублажавању затегнутих односа Београда и Приштине и изразио забринутост због препрека које ометају напредак у дијалогу као и због недостатка примјене постигнутих споразума.

„Практична примјена споразума из дијалога била је екстремно спора. Никакви конкретни кораци нису учињени на успостављању Заједнице српских општина“, навео је између осталог Гутерес у извештају објављеном на сајту светске организације.

Као примјер догађаја који нису допринијели ублажавању затегнутих односа Београда и Приштине, Гутрес је изнио иницијативу за трансформацију Косовских безбједносних снага у војску и пријетње Даута Харадинаја етничким чишћењем Срба уколико суд у Колмару изручи његовог брата Рамуша Србији.

„Јавни приједлог да се Косовске безбједносне снаге транформишу у оружане снаге законским амандманом уместо уставним промјенама изазвао је контроверзу“, а та иницијатива је наишла на „снажно противљење косовских Срба, Београда и међународне заједнице, а посебно САД и НАТО,“ навео је Гутереш.

Он је додао и да је 7. априла Даут Харадинај члан косовске Скупштине из Алијансе за будућност Косова и брат Рамуша Хардинаја „запретио ратом и етничким чишћењем“ Косова уколико његов брат буде пребачен у Београд и истакао да су његове изјаве озбиљно узнемириле српску заједницу на КиМ и наишле на снажну осуду међународне заједнице, косовског предсједника и Унмика.

Према његовим ријечима, разлог за озбиљну забринутост представља и пораст национализма, а ријечи и акције које потпирују међунацоналне подјеле не доприносе побољшању живота људи или стабилности у региону.

Када је реч о повратку расељених, генерали секретар УН је изразио жаљење што тај процес и даље наилази на отпор на локалном нивоу уз опструкцију у региону Истока.

„Позивам политичке лидере да учине активнији напор да смање тај отпор и спрече да лажне приче замагле перцепцију и искриве чињенице. Иако су повратници познати и унапред проверени од стране косовских власти, неки функционери се и даље понашају неодговорно подстичући неосноване гласине о њима“, указао је Гутерес.

Гутерес је уједно подсјетио све стране да је судбина многих несталих још увек нерјешена, истакавши да пружање одговора породицама које су предуго чекале остаје хуманитерни приоритет и захтева рјешеност званичног руководства обе стране.

Према ранијим најавама, очекује се да ће Кубуровићева на седници истаћи да је Србија посвећена очувању мира и стабилности и опредијељена за наставак дијалога са Приштином, али да неће остати нема на претње које долазе од албанских политичких лидера, великоалбанских лобиста и оних који се противе оснивању Специјалног суда за процесуирање злочина које су починили припадници ОВК.

РТРС, РТС, Танјуг

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.