САНКЦИЈЕ МОСКВИ ОПЕТ НА ДНЕВНОМ РЕДУ: Стижу нови притисци ЕУ на Београд због Русије

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Србија би већ од јуна могла да се нађе на мети појачаних притисака из Брисела да усклади своју спољну политику са ЕУ и прикључи се санкцијама против Русије.

Београду из европских дипломатских извора већ стижу сигнали да би српска политика „средње линије“ – поштујемо територијални интегритет Украјине, не уводимо ембарго Москви – могла да постане неодржива, уколико лидери ЕУ на Европском савету 25-26. јуна донесу одлуку о продужењу и пооштравању мера против Русије.

С друге стране, све се више жари и столица председавајућег ОЕБС на којој Ивица Дачић седи од Нове године. Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров отворено је затражио од нашег министра спољних послова да, као председавајући ОЕБС, од Украјине захтева да не крши споразуме из Минска.

Ипак, политички курс Београда, и као председавајућег ОЕБС и као кандидата за чланство у ЕУ, како сазнајемо, неће се мењати. Србија ће се у украјинској кризи држати позиције „пријатељске неутралности“ према обема странама, а према речима Дачића, појачаће се напори да се мирним путем, кроз дијалог, пронађе решење за смиривање напетости.

То је, по спољнополитичком аналитичару Душану Спасојевићу, и једина могућа опција:

– Видећемо шта ће европски лидери одлучити на јунском самиту, али мислим да се неће ићи на радикализацију односа са Москвом, јер расте број земаља ЕУ које оспоравају санкције. Позив Лаврова Дачићу не видим као притисак, већ као део нормалне комуникације, с обзиром на улогу Србије. Напротив, тим разговором је показао да нас Русија уважава и види као кредибилног председавајућег ОЕБС.

Иначе, после самита европских лидера у јуну, како сазнајемо, требало би да буде готов и извештај о скрининзима за преговарачко поглавље 31, које се односи на спољну политику.

Према речима шефице нашег преговарачког тима са ЕУ Тање Мишчевић, засад још нема назнака како ће изгледати коначан текст бриселског рапорта, али она не очекује да у њега буде уграђена формулација у којој ће се од Србије изричито захтевати увођење санкција:

– Не може се захтевати да Београд повуче такав потез као услов да се отвори то поглавље, јер санкције нису дефинисане правима ЕУ. Око тога ни све чланице Уније немају јединствену политику.

Александра Јоксимовић, директор Центра за спољну политику, очекује да притисци иду неким другим каналима, не кроз званична документа ЕУ:

– У извештају за поглавље 31 фокус ће бити стављен на то са колико се декларација и одлука ЕУ Србија до сада усагласила.

Новости

Тагови: , , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.