САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: Истраживања потврђују да је већина муслимана и Бошњака словенског, српског порекла, шта је ту спорно и лоше?

ИСКРА на Фејсбуку

Salih Selimovic

Редакција сајта Двери Рашке области: Поштовани г. Селимовићу, како бисте оценили односе муслимана и православаца у Рашкој области, данас?

Селимовић: Могло би се рећи да нема оних ранијих тензија и искључивости, па и нескривених анимозитета, бар не у оној мери. Ипак, повремено неко од бошњачких и муслиманских лидера заталаса давно познатим стереотипима да не би пали у заборав или када им затребају гласови у време изборне кампање. И ту нема ништа ново. Понавља се једна матрица о угрожености муслимана и Бошњака и као и обично без неких конкретних чињеница и података. Обични грађани у свакодневном животу и православни и муслимани и те како сарађују и сви се боре за једну нормалну егзистенцију. Никоме није сјајно осим онима који својим  екстремним национализимом и верским фанатизмом добро профитирају.

Редакција ДРО: Да ли ти односи могу бити бољи и шта треба урадити да би они били бољи?

Селимовић: Свакако да могу када би руководеће страначке структуре  биле више повезане са народом и његовим свакодневним животним потребама и дугорочним интересима. Страначка руководства су се евидентно удаљила од својих база у народу, па и у самом чланству. Све се своди на форумска одлучивања  и голу борбу за функције и у странкама и у локалним самоуправама. Због тога се праве и невероватне коалиције које потврђују да је у питању само борба за власт која доноси привилегије и могућности богаћења. Када су у питању међунационални односи и муслимани и Бошњаци морају ову државу прихватити као своју, њен устав, њен друштвени и територијално-организациони систем и интегритет. И Срби православци треба да прихвате и одређене посебности које постоје код муслимана и Бошњака. И једна и друга страна морала би својим екстремистима спречити активности које угрожавају и једне и друге.

Редакција ДРО: Да ли Ваш рад и Ваше објављене књиге доприносе бољем разумевању између Срба и Бошњака?

Селимовић: Све моје књиге, моја излагања на научним скуповима, текстови у разним часописима и ингертвјуи имају за циљ управо то што сте и питали. Да се обавезно боље упознамо и тако разумемо. Најбољи пут за то је да знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Зашто би муслиманима, садашњим Бошњацима сметало да знају и да хоће да знају, своје корене, своју давну историјску прошлост. Па народ који нема корене он и не може да буде историјски народ. Зашто би требало да смета било коме сада ако је неки предак пре 300-400 година био православац и Србин или католик Албанац, па и муслиман Турчин? Сва истраживања на основу релевантних историјских извора указују да је већина муслимана и Бошњака словенског, у нашем случају, српског порекла и православне провенијенције. Шта ту има лошег и спорног? Фалсификати и митови о илирском и богумилском пореклу су аустроугарски производ и рецидив који се и данас користи у дневно политичке сврхе. За озбиљну историјску науку то је  чисти нонсенс.

Редакција ДРО: Са сличним ставовима у јавности се појавио и Мехмедалија Нухић. Да ли је то знак да је дошло до охрабривања међу муслиманским интелектуалцима да отворено причају о својим коренима? До сада је то била углавном табу тема.

Селимовић: Да, тачно. Одавно је време да се ти табуи бришу. Ту су славни Кустурица, Баздуљ, Спахић,  Чамџић, Галијашевић, Мустафић и др. Не може се вечито бежати од истина и корена. И не треба. Чему то води? Само неразумевањима и сукобима. Зар нам није доста тога? Зашто нам верски и политикантски фактор увек мора бити испред живота? Господин Нухић одавно се бави својим коренима и веома тачним и вредним анализама као верски аналитичар. Има много муслиманских интелектуалаца који тако мисле, али нису сви спремни да то и јавно покажу. Велики је притисак, а и још увек велико незнање и неразумевање. Када се томе дода и политички фактор постаје јасније што је то тако. Ипак, не сме се стати и због оних који долази после нас. Морали би да им оставимо чистије и поштеније односе, а пут ка томе је управо у тој истини о истом пореклу, језику и заједничким интересима.

Редакција ДРО: Ви, а и поменута господа сте, чини нам се, повукли први корак. Ко је сад на реду? Да ли опет неко из реда муслимана или је сад ред на православни део српског народа?

Селимовић: Имам слободу да и у име свих кажем да се ми за то не боримо од јуче и да нећемо престати ни данас ни сутра. Никада не треба одустати. Међу српским православним интелектуалцима  има и те као доста оних који муслимане гледају као свој народ исламске вере у шта сам се небројено пута уверио. Морамо и једни и други да будемо отворени и упорни у том великом задатку. Не би се смели повлачити без обзира што и на једној и на другој страни има оних који се томе супротстављају из неразумевања, најчешће из неког несхватљивог анимозитета, верске, политичке и људске ускогрудости.

Редакција ДРО: Шта треба сад да ураде виђенији Срби православци по овом питању. Срби из Рашке области, Србије или БиХ? И шта треба да уради српска власт која очигледно дуго година не ради оно што је у интересу народа већ оно што им се нареди из иностранства?

Селимовић: Нећу ја да сада будем ментор српској интелектуалној елити у којој има тако много веома образованих, умних и добронамерних људи који знају шта треба  учинити. Једино могу да кажем да би се и актуелна политика морала више и одлучније у томе ангажовати.

Редакција ДРО: Јасно је коме и зашто са стране одговара анимозитет и одвојеност припадника једног народа, који се стицајем историјских околности, нашао у две вере, али ко међу нама има интерес да нас држи у сталној напетости и стрепњи? И како, уопште, прочистити сопствене редове?

Селимовић: Увек је присутна она универзална „Завади па владај“.  Мир и јединство српске нације без обзира на верске разлике никако не одговара имеперијалним и неоколонијалним амбицијама Запада. Њихова бескрупулозна пропаганда увек рачуна на нашу верску осетљивост. Балкан је геостратешки важан свима, а ми смо на том мосту између Истока и Запада. Волимо слободу и увек смо се борили за њу, јер су нам је угрожавали. Ни данас нема ништа посебно ново иако се каже да се историја не понавља, али многе аналогије говоре супротно. Што се тиче нас самих увек се међу нама нађу појединци, групице и групе, па и странке, које полтронски служе страном фактору у остваривању њихових  економских и геостратешких интереса. Ту штету нашим националним и државним интересима они добро наплаћују профитабилним функцијама и сваковрсним богаћењем.

Редакција ДРО: Претпостављамо да сте оптимиста по питању суживота на Балкану у будућности.

Селимовић: Без обзира на трагичну прошлост, и за сада доста суморну стварност, верујем у оне снаге које ће ипак успети да не понављају исте грешке и да ће се створити нормалан амбијент за све нас у Србији, ближем окружењу и на целом  Балкану. Има простора и услова за један нормалан и достојанствен живот само да нас пусте да ми сами без ментора и судија са стране уредимо наше односе и ускладимо интересе који су, уствари, исти па морају бити и заједнички.

Редакција ДРО: Господине Селимовићу, захваљујемо се на одвојеном времену  и надамо се да ће опет бити прилике за разговор са Вама.

 

Двери Рашке области

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.