РУСКИ ЕКСПЕРТ: Решење није у подели Косова! Ево зашто сам променио мишљење

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

Долазећи по трећи пут у Србију, руски експерт Фонда народне дипломатије из Москве Станислав Бишок, у организацији Института за европске студије, приредио је Новосађанима у Матици српској, а дан доцније и у Београду, изузетно квалитетна предавања о настанку нација на постсовјетском простору.

Гост из Русије осврнуо се на Косово и Метохију, признавши да је у том погледу – променио мишљење.

– Сматрао сам, донедавно, да је подела Косова и Метохије најбоље решење, али сам у међувремену схватио да таква одлука не би била прихватљива за обе стране, првенствено за Србе јер они не живе само на северу КиМ, који се наслања на централну Србију, већ и у деловима где су Албанци у већини – каже Бишок.

Гост из Москве истиче да је „сваком ко жели да види стварност“ јасно да је Космет у српској свести, да је културно, етнички и у сваком погледу део Србије, али да његов повратак у границе, под потпуни суверенитет српске државе, у овом тренутку није реално очекивати. Када би се то, чак и догодило, Бишок сматра да би тешко функционисало, јер већину посланика у таквом косовском парламенту, чинили би албански посланици.

– Имајући све ово у виду, не видим у скорије време решење косовско-метохијског питања баш као што у скорије време не видим ни решење израелско-палестинског сукоба – био је категоричан Бишок и препоручио Србима да се „наоружају“ упорношћу и стрпљењем.

Није, вели, незанимљив ни податак да Срби на КиМ имају већи наталитет од сународника у централној Србији, а да показатељи упућују на тренд све масовнијег исељавања Албанаца са Космета у западне земље.

Упитан – може ли Русија заиста пресудно да помогне Србији у вези са косовским питањем, Бишок одговара потврдно.

– Свакако да може, пре свега зато што Русији не пада на памет да призна независност КиМ. За Русију, саму по себи, КиМ можда не би било важно принципијелно питање, да не постоји савезништво са Србијом. Све док Србија инсистира на Косову и Метохији, Русија ће је у томе подржавати – наглашава Бишок.

Украјинци и Лукашенко

Бишок каже да је већину Руса изненадио „сепаратизам“ Украјинаца, јер су их у својој свести доживљавали као братски народ. Слично као Срби Црногорце. Однос братства „здраво за готово“, Руси су имали и према Белорусима.

– Данас однос Руса према Белорусији има две карактеристике – верује се да је Лукашенко проруски оријентисан и да ће живети вечно – каже саговорник.

Гост из Москве додаје да се паралела између Крима и Космета не може повући, јер постоји битна разлика – Космет је централни део српског националног српског бића, а Крим за Украјину то није. Бишок, међутим, има и свој специфичан поглед на могућност формирања тзв. православног блока, која се помиње у последње време.

– Искрено говорећи, имам велике сумње у могућности обликовања православног блока. Јер, када погледамо у каквом су односима Србија и Бугарска, или Русија и Румунија, то ми изгледа поприлично нереално – сумњичав је Бишок.

По њему, ЕУ се неће ускоро растурити, али да би опстала, она мора да се мења у правцу веће разноликости и одустајањем од одређених заједничких политика. Свака држава-чланица, сматра он, треба да буде суверена у одлучивању у миграционој и унутрашњој политици. Државе унутар ЕУ морале би да имају право одлучивања о спољним економским везама са другима.

Нове нације

Станислав Бишок у оквиру експертске групе Фонд народне дипломатије у Москви већ годинама на просторима Украјине и Белорусије и других делова постсовјетског простора анализира успоне нових национализама и историју креирања нових националних идентитета који се „као што смо видели, врло лако инструментализују и могу да ескалирају правећи разне проблеме на тим просторима“. Годину и по пре догађаја у Украјини Бишок је указивао на оно што предстоји у тој држави, али није био довољно озбиљно схваћен у руској јавности.

Затегнуто са Естонијом

Коментаришући затегнуте односе на релацији Русија – Естонија, Бишок каже:

– На руском и на српском постоји израз – у страху су велике очи. Без обзира на то што је Естонија мала држава, 35 одсто становништва су етнички Руси које естонска власт третира као грађане другог реда, не признаје им држављанство и право на језик, мада се руски користи масовно у земљи. Треба имати у виду да Естонија има милион и по људи, а Русија сто пута више. Тако да ако се ви као мала земља налазите поред једног гиганта и перципирате га као непријатеља, било то реално или сте сами себи то увртели у главу, наравно да је то за вас опасна ситуација.

intermagazin.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.