РИЈЕЧИ ЈУНАКА КОЈЕ ТРАЈУ 100 ГОДИНА: „Ви немате, дакле, да се бринете за животе ваше“

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

“Јунаци! Тачно у 15 часова непријатељ се има разбити вашим силним јуришом, разнијети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде свијетао!“.

Тим ријечима је прије 100 година мајор Драгутин Гавриловић повео одбрану Београда, пошто се претходно аустријска војска искрцала на дио обале Дунава који је држала јединица под његовом командом.

Аустријске јединице су успјеле да се утврде иза жељезничког насипа на самој обали Дунава, а жестоким артиљеријским дејством су готово уништиле положаје српске војске у Банатској улици.

Ипак, храбри браниоци су пружали отпор, а кључни моменат догодио се у 14.30 испред кафане “Јасеница“…

“Врховна команда је избрисала наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате дакле да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаџбину! Живио краљ! Живио Београд!“, рекао је Гавриловић.

Осокољени борци су кренули у контранапад, али нису успјели да се пробију због снажних удара аустријских јединица са насипа и јаке артиљеријске ватре.

Том приликом, Гавриловић је тешко рањен.

Сукоби су се наставили до краја дана, ноћ је спасијла смрти аустријске снаге, које су сљедећег дана наставиле да се појачавају, а 9. октобра, послије два дана рата прса у прса на Старом двору су се завијориле заставе Аустроугарске и Њемачке.

Мајор Гавриловић је, иако са тешким повредама, преживио одбрану Београда, стигао је до Крфа, а послије пробоја Солунског фронта војвода Петар Бојовић је хтио да га унаприједи. Томе се успротивио војвода Степа Степановић, уз образложење да је био млад.

Послије рата полагао је генералски испит у Штипу 1930. године, али није положио. Други пут није покушавао, а 27. марта 1941. године одбио је понуду да постане министар војске и морнарице, уз образложење: “Ја сам војник“.

Непосредно затим, заробљен је у Сарајеву и одведен у концентрациони логор недалеко од Нирнберга, одакле се тешко болестан вратио почетком 1945. године.

У 63. години 19. јула 1945. је преминуо.

РТРС

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.