РАЈКО ПЕТРОВ НОГО: Изгон Бранка Ћопића из лектире, из школа, из јавности, из сећања и памћења

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Поводом стогодишњице од рођења Бранка Ћопића (1. јануар 1915, Хашани, Босна и Херцеговина – Београд), „Српска књижевна задруга” организовала је књижевно дружење у знак сећања на великог српског, и југословенског, писца под називом „У свијету сљезове боје”. О Бранку Ћопићу, у препуној свечаној сали, говорили су Рајко Петров Ного и Драган Лакићевић, а одломке из његових дела казивали су Вјера Мујовић и Срба Милин.,

Бранко Ћопић, основну школу завршио је у родном месту, нижу гимназију у Бихаћу, а учитељску школу похађао је у Бањалуци, Делницама и Сарајеву, а завршио је у Карловцу. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године. Прву причу објавио је 1928. године. Аутор је више књига прича и романа, збирки песама за одрасле и децу, међу којима су и култне књиге: „Пролом” (1952), „Доживљаји Николетине Бурсаћа” (1955), „Глуви барут” (1957), „Орлови рано лете” (1959), „Не тугуј бронзана стражо” (1962), „Башта сљезове боје” (1969)… Његова дела су превођена на енглески, немачки, француски и руски језик. Био је члан Српске академије наука и уметности и Академије наука и уметности Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. Извршио је самоубиство, скоком с Бранковог моста, 26. марта 1984, у 69. години живота.

Бранка Ћопића, једног од највећих српских писаца, истиче Рајко Петров Ного, данас нигде нема. Онога који је, колико јуче, био најтиражнији, данас не штампају. Онога који је био међу децом најомиљенији, овдашња деца не познају. Изгон Ћопића из лектире, из издавачких кућа и школа, из јавности, из наших живота, из сећања, из памћења…

– Разорили су државу, војску, судство, здравство, школство, породицу, сад разарају цркву, а већ одавно, и нарочито, културу, књижевност, поготово ону која стоји у темељу идентитета. Са књижевношћу ће то бити мало теже, јер се лако не одаје забораву оно што је на памћењу и сећању створено и што има незгодну моћ – да васкрсне – наглашава Ного.

– Био је уобразио да неће имати од чега да плати кирију и струју – каже Ного. – Већи део народа, у то време, већ није имао од чега да плати. Страховао је да ће ускоро да дођу и да га одведу „мрке убице с људским ликом”. Говорио је: „Видим неку ноћ прохладну са звијездама од леда, кроз коју ме одводе незнано куд… Умножавају се по свијету црни коњи и црни коњаници, ноћни и дневни вампири.”

Свашта је у својим стрепњама и сновиђењима слутио худи Бранко Ћопић, али да ће му дневни и ноћни вампир, и то још у његовој Босанској Крупи, са постоља бисте главу откинути и у контејнер је свалити – таквом мрачном уздарју није се могао надати. Високо горе на небу – недохватне су сени песника.

Човек двапут, а ево можда и трипут умире: једном кад стварно умре, други пут кад га и после смрти изгоне, и трећи пут кад га забораве. Бранко Ћопић, закључује Рајко Петров Ного, неће бити никада заборављен.

У књигама Бранка Ћопића, које представљају цео један свет: географију, историју, хијерархију, породичне и друштвене односе, примећује Драган Лакићевић, важну улогу има – стриц. Уосталом, као и у пишчевом животу. Ћопић је рано остао без оца. Био је упућен на деду и стрица: „Кад ми је било четири године, умре ми отац. Тако, заједно с млађим братом и сестром, остадох да живим поред мајке, дједа Рада и стрица Ниџе.” Сенка тог стрица пратила је Ћопићеве многе књиге и године.

Један од главних јунака романа „Орлови рано лете”, одмах уз хајдучког вођу Јованчета, зове се Стриц: „Стричево право име било је Стево, али су га у разреду прозвали Стрицем зато што је био највиши у читавој школи, па је личио на неког заједничког ђачког стрица.”

На једном месту, уз „Пионирску трилогију”, штампану у „Сабраним делима” (1964), Бранко Ћопић је записао: „Шта желим да постигнем својим књигама? Желим исто оно што је народна револуција стварала од нас: да одгајам срећно и здраво покољење наших младих људи који ће знати да воле, цијене и чувају човјека, своју земљу и културу.”

Исто то, својим и Ћопићевим књигама, закључује Драган Лакићевић, жели да постигне „Српска књижевна задругa” – сто година од Ћопићевог рођења.

Политика, З. Радисављевић

Тагови: , , ,

6 коментара

  1. Alma Agic Sar каже:

    Bogami nije zaboravljen, ne do Bog, Ponovo sam sa sinom učila Ježevu kućicu 2008.sa suzama u očima, a nešto kasnije bili i u Bašti sljezove boje.

  2. milos celicni каже:

    Branko Copic je sinonim za djeciju knjizevnost,i knjizevnost uopste.Hvala mu sto je postojao u mom djetinjstvu..

  3. Бранка Влајић Ћакић каже:

    Омиљено и драго нико из мог памћења изгнати не може и неће. Исчитана дјела врпоље се и мешкоље мојом главом, голицајући , растужујући и засмијавајући ми сјећање… Њиме, и не само с прољећа, миришу баште у свим бојама, шетајући шумом вредни и одани јежић шушка по отпалом лишћу, Николетина кори стару мајку, пољар Лијан кашљуца, дјеца и одрасли у магарећим годинама праве несташлуке, тече Уна брзајући и шуморећи… На високим литицама мојих мисли лепршају орлови и још увијек кликћу у гњездима незаборава… Заборавити Бранка, било би за мене исто, као када би заборавила стрица, дједа, или неког другог, драгог рођака – по души…

  4. vaspred каже:

    И џабе све те ујдурме. Бранко је већ сто година наш – Грмечки, Подгрмечки, Крајишки, а припада и народу Српском и цијелој васељени. Тако ће бити и следећи вијек и вијекове, као што је то и Његош наш и велики!!! Нема те силе ни белаја, која његов шеретлук и његове приповијетке и пјесме, посебно оне за дјецу, може бацити у ћошак. Опет ће бити Хашани сљезове боје! Евалај ће бити!!!

  5. vaspred каже:

    Pogrešio sam : vaspred to znači Vaso Predojević!

  6. Armina Pozderac каже:

    „vajari Dragoljub i Miodrag Dimitrijević iz Beograda rekonstruisali su ruiniranu skulpturu, koju je iz Bosanske Krupe donio Ilija Bundalo.

    `Mještanin Krupe je prilikom povlačenja iz tog grada spomenik prevezao sa svojim stvarima u Banjaluku.“

    Toliko o bacanju spomenika u kontejner u Bosanskoj Krupi

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.