РАДОСТ БОЖИЋА: Кад замирише тамјан и спусти се божја милост

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: З. Шапоњић

Кад деда Срећко Ковачевић (90) у свом дому на крају Златибора прича о Божићу и „рождеству Христовом“, као да се Божја рука спусти с небеса, па његова прича више и није прича већ молитва, умилна, тиха, песма скоро, појање празнично…

Радује се старина Божићу. Као да је јуче на свет постао, као да је ономад из мајчиног крила потрчао, као да неће за који дан да напуни 90 лета, као да толико дуго не носи тешко бреме живота на плећима…

– Мили ми ови дани пред Божић, ова тиха радост у срцу док чекамо дан Христовог рођења, мио ми овај мирис тамјана уз који се крстимо и Богу нашем молимо да у здрављу и весељу сви у кући, живи и здрави дочекамо велики празник – каже Срећко.

Ала царски вечерах

По брдима око Срећкове куће, у којој у слози и миру живи са сином Драгишом (64), снахом Анком, унуком Момиром и унуком Радом, пао снег, 89. божићни по реду за његовог века.

– Волим кад за Божић падне снег, кад је све овако бело и чисто око нас, ко милост Господња… Падне снег, приближи се Божић, а мени на очи изађу слике, миле и драге, сећање на мајку и оца, на моје старе… Бадње вече, ја мали, седимо ми око огњишта, отац Момир и стричеви Рајко и Миломир унели сламу, а нас у кући двадесеторо. Задруга велика, мајка и стрине скувале качамак, пред свакога од нас ставе по гуку, испред две ћасе, у једној расо, у другој сирће, ми једемо онај качамак, присмачемо расо и сирће, а срца нам пуна радости, знамо да је сутра Божић… Кад завршимо, кад поједе своју гуку качамака, ђед Микаило потапше се по стомаку и каже: „Ала царски вечерах“ – тече прича Срећкова у његовој кући покривеној снегом, као млеко кад се проспе у карлицу…

Оне ноћи кад се Срећко родио Господ му је подарио неку чудну благост, благословио га својом бескрајном милошћу, па крај Срећка и немиран брзо постане миран, љут и чемеран се разблажи, тужноме срце зачас постане весело… И нема ту неког посебног објашњења, то је, једноставно, тако… Ја сведок!

– Гледам овог мог унука Момира. Да се само хоће оженити, да дочекам, да видим праунуке како гучу и пијучу у божићној слами на Бадње вече, као ми кад смо били мали. Ставе нам у сламу шећера, и лешника, и ораха, ако има, ми пијучемо и гучемо, ровимо по оној слами и тражимо и такмичимо се ко ће више да нађе, и радујемо се, и срца нам пуна радости кад нађемо лешник – прича Срећко.

Фото: З. Шапоњић

Глад куцала на врата

У дане пред Божић често му на очи изађу слике мајке, стрина, часних старица…

– Јао Боже, како су се оне бориле да нам од празника направе дане радости и среће, и кад се имало, и кад је кућа била празна, а глад куцала на врата. Не знам одакле су, како су успевале да створе тај шећер, те орахе, сакрију ваљда током године и од себе, а кад дође Божић, оне све то изнесу пред нас да се радујемо, да знамо шта је Божић, шта је прави празник, да нам ти дани буду дани среће, пуног срца – прича старина.

Онако како је задојен, Срећко дочекао дубоку старост. Кад он прича, у кући сви ћуте, кад се кади тамјаном, прво се деда окади, па онда сви остали, поштује деда младе, па и они поштују њега.

– На Бадње вече легнемо сви крај ватре на ону божићну сламу, двадесеторо чељади. А у ушима нам звони песма бадњег јутра, она коју смо певали кад кренемо по бадњаке. И преспавамо некако, а једва чекамо да сване Божић, да сви викнемо углас – Христос се роди, Ваистину се роди…

Зоран Шапоњић

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.