ПУТ ПОВРАТКА ЈЕ НЕМОГУЋ: За протјеране Србе „Олуја“ још траје

ИСКРА на Фејсбуку

Ветерник (Фото: РТРС)

Ветерник је једно од највећих насеља у Србији у којем су нови живот почеле избјеглице из Хрватске. На подручју Новог Сада насељено их је више од 40 хиљада и то из Книна, Обровца, Слуња, Војнића, Вргин Моста, Петриње и других мјеста. Сјећања на „Олују“ не блиједе ни након 22 године, а пут повратка у завичај за њих је готово немогућ.

За протјеране Србе, „Олуја“ није трајала само четири дана. Она и даље траје. Само што је за та пресудна четири дана однијела све што су имали. Са сликом убијеног брата Михајла, који је тек у марту ове године сахрањен, Ана Рајшић из Горње Бачуге код Петриње, свједочи времену у којем је њена породица доживјела голготу. Тог врелог августа 1995. године, каже, све им је одузето – имовина, али и живот који више никад неће бити исти. Данас с болним сјећањем на убијеног брата гледа патњу својих родитеља.

– Туга док дишем, ништа се не може заборавити, поготово то што њега нема. Дјеца сирочићи, родитељи сами, све је изгубљено, све спаљено…повратка нема – каже Ана Рајшић.

Пред рафалима и ватреном стихијом бјежао је и Јанко Вилус. У „Олуји“ му је убијен брат Лазар. И данас се присјећа избјегличеке кологе и свог посљедњег погледа на Банију.

– Гледајући и опраштајући се са Банијом мислио сам да ли икад више…Тај задњи поглед био је тужан и јадан. Народ иде у колонама, стока гледа из дворишта, неко ју је распустио, неко није. Остају празна дворишта, њиве… Обрађено, све је било култивисано. И једноставно, под притиском минобацацких граната, под притиском једне војске која је наступала организовано ми смо се повлачили неорганизовано – присјећа се Јанко Вилус, избјеглица из Петриње.

Такозвани хрватски бојовници ратовали су против жена, дјеце, стараца. Бомбардовани су цивили у колонама, као што је то био случај на Петровачкој цести.

– Сјећам се колоне, тог дана смо избјегли, син ми је тада имао 17 дана, кад смо бјежали. Молио сам Бога, поред оног што смо видјели, само да извучемо живе главе и да дођемо некако до Србије – наводи Невен Љубичић, избјеглица из села Крупа.

Невен је са, тек рођеним сином, тада успио доћи до Србије – и заувијек остао. Али завичај остаје увијек у срцу.

Његов син Дејан Љубичић каже да иде у свој завичај, иако је имао само 17 дана када су протјерани из њега.

– Тамо сам рођен, иако нисам тамо одрастао, и даље га посјећујем, увијек ће бити у мом срцу – истиче Невен.

Туга у Ветернику и сјећање на живот који више никад неће бити исти. На лицима избјелгих Срба из Крајине, урезана бол. Прије „Олује“ у Петрињи је живјело 64 одсто Срба. Данас, неколицина повратника који тешко живе. Без посла, школе, па чак и личних докумената, описују тако живот у европској Хрватској!

РТРС

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.