ПРВИ ОКРУГЛИ СТО О КОСМЕТУ: Од „уније Србије и Косова“ до престанка са уступцима

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: in4s.net

Академска заједница, односно правници у оквиру те заједнице изнели су различита мишљења у оквиру унутрашњег дијалога о Косову који је покренуо председник Србије Александар Вучић, а она су била у распону од „реалне уније Србије и Косова“ до порука да Србија не треба више да чини уступке. Дебати у Палати „Србија“ присуствовали су председник Радне групе Марко Ђурић и министарка правде Нела Кубуровић.

Помоћник министра правде Чедомир Бацковић каже да је академска заједница прво место одакле треба да крене дијалог, док је декан Правног факултета Сима Аврамовић истакао да је значајно што дијалог почиње промишљањима професора правног факултета.

Оценио је да је пут којим се иде „магловит“, али и „трновит“, а на честе констатације да је Косово изгубљено одговара да Косово није изгубљено док тамо има 120.000 српских становника.

Косово је, каже Аврамовић, мање изгубљено од српског села, које нестаје, наводећи да је становништо на Косову највећа вредност и благо које представља капитал који Србија треба да негује и искористи.

Приметио је да је наталитет на Косову већи него у Србији упркос несрећама које су се догодиле, те да је спремност људи да се боре на високом нивоу, док је на држави да промисли како помоћи свима да тамо остану.

„Нема магичних потеза. Ово ће бити дуг пут који подразумева низ малих корака. Не постоји велико решење, постоји једна лепеза мањих и чини ми се важних корака који би овде могли да се чују“, рекао је Аврамовић и подсетио да је било различитих предлога раније од „више од аутономије, мање од независности“, затим „стандарди пре статуса“…

Међутим, указује да је чињеница „да оно што је Србија могла добити у време Милошевића више није могла добити у време Кошутинице и, што више времена пролази, Србија ће све мање моћи да афирмише своје присуство на КиМ“.

Декан Правног факултета у Приштини Влада Михајловић каже да дијалог доживљава као изазов и да „сви заједно осећамо косовску муку“.

„Тачно је да нема наше војске и полиције, али доле је наш народ, имамо изграђену мрежу институција, образовање, здравство, социјалне и друге службе и не смемо да клонемо и да дигнемо руке“, рекао је Михајловић.

Каже да је образовање „кључни стуб на КиМ“ и да су судбина и опстанак Косова повезани управо са том облашћу и са Универзитетом у Митровици.

Професор Уставног права Владан Кутлешић каже да је, по њему, реално решење реална унија Србије и Косова, наводећи да је то модел који представља међународну правну везу две државе у форми реалне уније.

Каже да је тај став рационалан, остварив, јер није емотиван. Додаје и да Србија ту нешто треба да да – да би добила уз подсећање да она још увек располаже делом нечега што је за супротну страну, Косово и Албанце са Косова важно.

„Добар део тога што смо могли да понудимо већ смо понудили у Бриселском споразуму, отишла је, колоквијално да кажем, полиција, правосуђе…“, рекао је Кутлешић и додао да Србија треба да тражи пуну политичку аутономију за север Косова, не заједницу општина, а додаје да би изгубила „оно што само формално има“.

Декан Правног факултета Универзитета Мегатренд Живко Кулић каже да се труди да разуме међународне околности, да се од унутрашњег дијалога очекује много и поручује да Србија не треба да прави брзоплете потезе и грешке које ће, каже, генерације једва моћи да исправе.

Додаје да је пред Србијом огромна одговорност, али да је за решење потребна спремност и друге стране.

„Решавање статуса на праведан и дугорочно одржив начин у овом тренутку није могуће“, сматра Кулић, упитавши шта је са Резолуцијом 1244, Кумановским споразумом, ЗСО, чувеном фуснотом и звездицом…

Он такође верује и да ће Специјални суд за ратне злочине у Приштини, чије се оснивање најављује, бити само изругавање правди. Тврди да нема простора за нове уступке, те да ће, уколико их буде, то бити потврда наше слабости.

Поручује и да су предлози о подели Косова и размена територија погрешни и неприхватљиви, упитавши како ћемо мењати „наше за наше“, наглашава да се из Устава не смеју брисати одредбе које се тичу КиМ, а требало би, каже, наставити са помоћи српском народу.

Небојша Шаркић са Универзитета Унион изнео је став да ништа није изгубљено, као и да држава треба да крене од конфедеративног уређења са јаким утицајем европске породице.

„Бели папир почиње да се попуњава“

Генерални секретар у Кабинету председника Србије Никола Селаковић оценио је да је унутрашњи дијалог о Косову требало покренути много година или деценија раније, али је важно што је данас започео.

„Његова садржина јесу аргумент сваком ко га омаловажава, проглашава за фасаду или антидржавну делатност, овде слушамо шта струка мисли о политичком проблему. Мислим да никада није касно“, рекао је Селаковић новинарима у паузи округлог стола о оквиру унутрашњег дијалога.

Каже да Србија има велики број еминентних стручњака који раде у различитим институцијама, а циљ унутрашњег дијалога о Косову је управо да се чује њихово мишљење.

Селаковић је изразио уверење да ће унутрашњи дијалог бити настављен наредних дана, додајући да постоји најава и заинтересованост научних института који покривају друштевне и хуманистичке науке да се укључе.

На питање када се може очекивати предлог решења за Косово, Селаковић је одговорио: „Видећемо… у сваком случају, почели смо и то је добро.“

Приметио је да се данас на округлом столу могло чути да није све „црно-бело“ и да су нијансе изузетно важне, и упитао када се могло све то чути, подсетивши да су се у претходном периоду чуле једино једна или друга екстремна страна за скупштинском говорницом.

„Ево прилике да се свачија аргументација подједнако одмерава, а почело је белим папиром. Овај бели папир почиње да се од данас попуњава“, поручио је Селаковић.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао је новинарима да га охрабрује што су на данашњем округлом столу учесници износили аргументе озбиљно и компетентно.

„Ми желимо да пре изношења наших судова саслушамо читаву јавност, желимо да саслушамо мишљење академске заједнице, института, академије, да саслушамо мишљење свих друштвених актера, мислим да то учешће треба да буде што шире. Данашња дискусија је показала да има капацитет“, рекао је Ђурић.

Ђурић је изразио уверење да ће дијалог оснажити капацитет власти да се реши то питање.

in4s.net

1 коментар

  1. sasa каже:

    „Diskusije i misljenja“ u vezi suvereniteta i integriteta drzave je cin koji se smatra izdajom zemlje! Izdajom, za koju ce neko odgovarati pred sudom!
    Odgovarace kad-tad!
    Izdajom zemlje smatra se i Vuciceva izjava „da na Kosovu nije bas sve nase“(?)
    A sta to nije???
    Ako nesto nije nase, zasto nam ga traze???
    Nema NIKO pravo da diskutuje nista u vezi suvereniteta i integriteta drzave!
    A zasto nema?
    Pa zato sto za suverenitet i integritet drzave niko od ovih za okruglim stolom nije pitao za misljenje nase pretke, niti nase nerodjene potomke! Narocito niko nije pitao one koji su za taj suverenitet dali svoj zivot!
    Nasa generacija nema ekskluzivno pravo debatovanja i odlucivanja u ime nasih predaka, niti nerodjenih potomaka!
    Teritorija i suverenitet se mogu ratom izgubiti, ali se ne mogu priznati! To nijedna drzava ne radi, pa nece ni Srbija!
    Ako ovaj rezim to pokusa da uradi, u Srbiji ce naci sila koja ce to da spreci!
    Po svaku cenu!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.