ПРОЈЕКЦИЈА ПРВЕ ЕПИЗОДЕ СЕРИЈАЛА О ИВУ АНДРИЋУ: Човек око кога се згушњавала историја којој је био и сведок и учесник

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Бука.com

Фото: Бука.com

Поводом 40 година од смрти српског књижевника, дипломате и нобеловца Иве Андрића данас је у свечаној сали Југословенске кинотеке пред великим бројем посетилаца одржана пројекција прве епизоде документарног серијала „Бити човек – Иво Андрић“.

Аутор и продуцент серијала је Соња Михајлов, редитељ Миљан Глишић, а рађен је према сценарију Данице Пајовић и Михајловићеве и продукцијске куће „Станковић & синови“.

Тај филм је за министра културе Ивана Тасовца представљао и сентиментално путовање у прошлост.
„Сетио сам се времена када су генерације имале могућност да виде много више тако квалитетних и озбиљних филмова, који говоре на начин на који су привлачили широк круг људи, не само да се баве животом неког уметника, него да полако откривају и његово дело“, рекао је министар пред пројекцију.

Тасовац је оценио да су аутори филма отворили, не само нову страницу погледа на Иву Андрића, већ нову страну погледа на комплетну нашу културу и уметност.

Михајлов је приметила да је прва мисао везана за Андрића Нобелова награда и оценила да је он био изузетно занимљива личност, да се целога живота око њега згушњавала историја којој је био и сведок и учесник.

„У прилог томе говори и чињеница да је Андрић једини човек на свету који се дружио са Гаврилом Принципом, а неколико деценија касније упознао је Адолфа Хитлера“, истакла је она.

Михајлов је додала да је улазак у Андрићеве интимне сфере како за њу, тако и за целу екипу било непоновљиво искуство и да су дали све од себе да богату грађу о Андрићевом животу презентују на начин достојан његове мудрости и величине.

В.д. директора Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић сматра да дело Иве Андрића није нашло право место у историји југословенске и српске кинематографије, као и да је снимљено тек неколико филмова, али и да разлози тога нису познати.

Он је рекао и да ће серијал „Бити човек – Иво Андрић“ ускоро наћи своје место у телевизијском програму.

Серијал прати узбудљив животни пут Иве Андрића и сниман је у девет градова бивше Југославије који су обележили живот познатог књижевника: Травник, Сарајево, Загреб, Зеница, Гуча Гора, Врњачка Бања, Соко Бања, Херцег Нови.

Такође, серијал се сниман и на многобројним локацијама у Београду – граду у коме је тај нобеловац најдуже живео, написао своја највећа дела и који је највише волео, док су сегменти снимани у Кракову и Стокхолму.

Први пут после више од пола века једна филмска екипа из Србије је снимала у Нобеловом комитету у чувеној рококо сали где се доноси одлука о добитницима Нобелове награде за књижевност, у концертној дворани где се одржава церемонија доделе и у Градској кући где шведски краљ и краљица традиционално одржавају свечани бал за лауреате тог престижног признања.

Соња Михајлов током четири епизоде води гледаоце кроз биографију и стваралаштво Иве Андрића.

Њени бројни саговорници бацају ново светло на приватан живот, идеолошко опредељење, дипломатску каријеру и уметничке узоре великог књижевника, али и дефинишу социо-културне и историјске прилике времена с којим се борио Иво Андрић.

У серијалу говоре: Мухарем Баздуљ, Велимир Висковић, Ранко Вујачић, Радован Вучковић, Јулијана Вучо, Жанета Ђукић Перишић, Зона Калембер, Милош Ковић, Татајана Корићанац, Емир Кустурица, Димитрије Марић, Босиљка Пушић, Мира Радојевић, Дарко Танасковић, Јован Ћирилов, Канс Лиан Свариг и Одд Зсћиедрић.

Танјуг

Тагови: , , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.