ПРОЦЕСИ ЗА ТЕШКЕ ЗЛОЧИНЕ: Мук у Приштини после оснивања Специјалног суда за злочине ОВК

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика, Викимедија

Фото: Политика, Викимедија

Званична Приштина јуче није реаговала на одлуку холандске владе да ће седиште Специјалног суда за ратне злочине ОВК бити у Хагу и да би та правосудна институција требало да почне да ради до краја године. Холандска влада је одлуку о успостављању суда у Хагу саопштила у петак, а Специјални суд би, како се наводи на званичном сајту холандске владе, требало да се бави злочинима припадника ОВК почињеним током и непосредно после сукоба на Косову. У саопштењу холандске владе наводи се да ће се процеси водити за „тешке злочине које су наводно починили припадници Ослободилачке војске Косова над етничким мањинама и политичким противницима 1999–2000. године”.

„Неки делови косовског друштва можда виде могуће осумњичене као борце за слободу и постоји могућност да се сведоци осете угроженима на Косову. Због тога је размотрена могућност суђења ван Косова”, прецизира се у саопштењу. Иначе, одлуку холандске владе поздравили су холандски министри, спољних послова Берт Кундерс и правде Ард ван дер Стор, као и градоначелник Хага Јозиас ван Артсен, који су истакли очекивање да ће правда бити задовољена. Специјални суд ће, како се истиче, радити у складу с највишим међународним стандардима процедуралног права, а осуђене особе неће издржавати казну у Холандији.

Иначе, суд ће бити смештен у згради у којој се некад налазило седиште Европола, чим јој буде био придодат, односно изграђен део у којем ће бити судница, а до тада ће седиште суда бити на некој другој локацији у Хагу.

Како је пренео Танјуг, приштински лист „Коха диторе” навео је јуче да је одлуком о успостављању Специјалног суда у Хагу холандска влада заправо оживела очекивања грађана Косова да се реше многобројна политичка убиства, која су се догодила одмах после сукоба, а која, како се наводи, косовско правосуђе никад није расветлило.

С друге стране, приштински новинар Миљаим Зека јуче је поново навео имена неколицине највиших званичника Косова за које верује да ће бити оптужени у Хагу. Како је пренела Бета, Зека је на Првом каналу РТК рекао да ће оптужнице бити подигнуте против лидера и функционера Демократске партије Косова: министра спољних послова Хашима Тачија, председника Скупштине Косова и његовог заменика Кадрија Весељија и Џавита Хаљитија, министра безбедносних снага и бившег команданата Главног штаба ОВК Агима Чекуа. Према његовим речима, пред судом ће се наћи и независни посланик Шаип Муја, посланик Самоопредељења Реџеп Сељими и бивши командант Главног штаба ОВК Бислим Зурапи. Зека је рекао да ће међу оптуженима бити и два посланика Алијансе за будућност Косова, али није навео њихова имена.

Новинар Миљаим Зека раније је изјавио да поседује списак „с печатом тужилаштва”, на коме се налазе имена људи који ће бити оптужени пред специјалним судом за ратне злочине почињене над Србима.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић изјавио је да се нада да ће нови суд са седиштем у Хагу показати више одлучности и ефикасности од Међународног кривичног суда за бившу Југославију. Он је подсетио да је управо тај међународни кривични суд без успеха покушавао да расветли неке од злочина некадашњих припадника ОВК, а, како је додао, „уместо правде имали смо организовану кампању застрашивања и ликвидације сведока на коју није било делотворног одговора”. „Србија ће свакако помоћи да се истина о злочинима терористичке ОВК разоткрије, а злочинци казне”, рекао је Ђурић.

Он је изразио наду и да ће Албанци на Косову и Метохији, након што процеси почну, смоћи снаге да направе вредносни отклон од злочина почињених у њихово име, односно да се кривица персонализује. То је, како је навео Ђурић, нужан део процеса помирења и морална обавеза према жртвама и њиховим породицама.

Специјални представник ЕУ за КиМ Самуел Жбогар је половином прошле године прве оптужнице најављивао за јануар ове године.

Међу највећим злочинима над Србима за које су одговорни припадници ОВК јесу злочин у Клечки, почињен током 1999, када је у два затвора убијено више од 20 српских цивила, затим злочин из септембра 1998. код села Глођане у општини Дечани у каналу за испуст воде из Радоњићког језера, где је откривено 39 измасакрираних лешева Срба, као и злочин у пећини на Гребничким планинама у близини села Волујак у општини Ораховац, те злочини почињени у Жутој кући на северу Албаније, где су Србима вађени органи којима се, како се верује, трговало.

Политика, Марко Албуновић

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.