ПРИШТИНА: Храму Христа Спаса прети рушење!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Храму Христа Спаса у Приштини поново прети рушење! Српска православна црква не намерава да поднесе захтев за легализацију приштинским институцијама, за шта рок истиче 11. јуна, јер већ поседују легалну документацију добијену пре 1999. године. За цркве саграђене после 1999. СПЦ ће, сазнају „Новости“, поднети захтеве приштинском министарству, како и овим објектима не би запретио багер.

Иста судбина прети и хиљадама српских кућа које нису легализоване, а чији власници не поднесу захтев за легализацију, за шта је крајњи рок 11. јун. Технички, реч је о упису у регистар нелегалне градње, што је бесплатно, а формални захтеви са свом пратећом документацијом подносиће се до марта наредне године. У регистру нелегалне градње на Косову и Метохији, који је доступан на интернету, мали је број српских пријава. Народ је неинформисан, нема податке колико ће све да кошта, многи имају страх или отпор према упуштању у ову процедуру. Има и објеката који су под судским спором или у оставинској расправи, па нико за њих формално и не може да поднесе захтев.

Многи проблеми тек ће испливати, јер су и раније откривене десетине случајева у којима су Албанци, уз фалсификована документа или лажна сведочења о власништву, запосели српске куће. Очекује се да ће дупла власништва и нова спорења тек да настану када се за легализацију истих објеката појави више власника.

Како из Приштине стижу најаве да ће се рушити све што се не нађе у регистру, многе српске куће могле би да буду на удару. Иако је пријава бесплатна, власници објеката плаше се и да ће процес легализације бити веома скуп. Већина за то нема новца.

– Читава проблематика око српске имовине на Космету је веома сложена и на том процесу мора опрезно да се ради – каже за „Новости“ Љубомир Марић, косовски министар за локалну самоуправу. Суштински проблем на КиМ је узурпација српске имовине, а косовска Агенција за имовину још није решила скоро 40.000 захтева за повраћај узурпиране имовине Срба и Албанаца.

Он каже да је у првој фази реч о размени катастарских података, као и да је важно да се тај поступак спроведе до краја, „јер ће се у супротном десити неке злоупотребе којих је било у претходном периоду“. Марић опомиње и да узнемирава чињеница да је у току доношење закона за Агенцију за верификацију који није у складу са катастарским књигама.

Упитан како ће се спроводити процес легализације имовине, пре свега расељених лица, да ли ће се захтеви подносити појединачно или ће се изнаћи могућност евентуално колективне легализације, министар Марић објаснио је да се засада не зна начин како ће то бити изведено. Он је навео да ће у тај посао највероватније бити укључено Министарство за заједнице и повратак, уколико се представници Листе „Српска“ врате у косовске институције, али да велику помоћ у том смислу очекују од међународне заједнице, односно да очекују активно учешће међународне заједнице.

НАДА У ДЕО АХТИСАРИЈЕВОГ ПЛАНА

НА ПИТАЊЕ о најави косовских институција да ће рушити поједине црквене објекте, односно како решити питање имовине СПЦ, Марић опомиње да су површине узурпираног земљишта СПЦ – знатне.

– Ми смо као Листа „Српска“ питање имовине уредили кроз једну од тачака коалиционог споразума. Решење је могуће изнаћи кроз део Ахтисаријевог плана о имовини СПЦ, који предвиђа потпуну заштиту црквене имовине – истиче Марић.

Новости

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.