ПРИЈАТЕЉИ СРБИЈЕ У АКЦИЈИ: Кинеском брзом возу Брисел би да спусти рампу – на граници Србије

ИСКРА на Фејсбуку

Почели радови на прузи Београд-Будимпешта (Фото: Sputnik/ Tanjug/ RADE PRELIC)

Са тендером или без њега, Европска унија ће се суочити са тиме да ће најбољу понуду за реконструкцију мађарског дела пруге Београд–Будимпешта имати кинеска компанија. Брисел само може да успори пројекат у страху од конкуренције са Истока.

Дан пре него што су у Београду почели радови на реконструкцији српског дела пруге Београд–Будимпешта, Европска комисија се потрудила да још једном баци сенку на тај велики пројекат иза којег су стали Кинези, који је од значаја не само за Централну Европу. Иако је на отварању самита Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе мађарски премијер Виктор Орбан званично и недвосмислено потврдио да ће бити расписан тендер за извођача радова мађарске деонице, на чему је ЕУ дуго инсистирала, Брисел се у истом дану огласио. Орбанова реч му, изгледа, није била довољна.

„Европска комисија (ЕК) разматра да ли је пројекат изградње брзе железничке пруге Београд–Будимпешта у складу с правилима Европске уније о конкурентности“, саопштила је у Бриселу портпаролка Комисије Маја Коцијанчич.

На питање да ли кредитирање реконструкције пруге, за шта је кинеска Експорт-импорт банка обезбедила 2,4 милијарде евра, излази из оквира прописа ЕУ и односа ЕУ-Кина, Коцијанчичева је, додуше, рекла да о томе још не може да каже ништа конкретније.

Извесно је, међутим, да ће пројекат бити под сталном лупом ЕК и ЕУ. Прописи ЕУ налажу да за инвестиције каква је реконструкција пруге морају бити објављени тендери који гарантују да ће послове добити најконкурентнији понуђач. И ето биће. Европска унија је изгурала своје. Није Мађарској помогао међудржавни споразум са Кином, какав има и Србија, о сарадњи у области инфраструктуре, који подразумева да и без међународног тендера може да преговара са компанијом ако процени да је она најповољнија за посао.

Тако би, како је већ јавила мађарска новинска агенција, у јануару требало да буде расписан тендер, у марту би се већ знало ко је све поднео писмо о намерама, а потом би била направљена листа најбољих понуда међу којима би се тражио најповољнији извођач радова. Почетак радова на мађарском делу пруге планиран је за 2020. годину.

Шта је Бриселу сада опет спорно и шта значи најновије саопштење?

Дугогодишњи дописник наших медија из Кине Зоран Ђорђевић, који је у тој земљи био и представник нашег Министарства спољних послова, али и нашег Министарства трговине, каже да то може да значи само једно, да ће рад на пројекту бити успорен.

Ђорђевић, међутим, не сумња да ће, и поред расписивања тендера, који ће бити под будним оком ЕУ, кинеска компанија имати најбољу понуду и добити посао на тендеру.

„Не верујем да ће било која европска или компанија из света моћи да понуди конкурентније услове него што то могу Кинези“, тврди он, објашњавајући за Спутњик да су сада кинеске брзе пруге, несумњиво, превазишле и Француску и Јапан, који су некада били водећи у тој области у свету.

То да су стручност и квалитет кинеских компанија које раде на брзим пругама неупитни Ђорђевић документује подацима, пре свега оним да Кина сада има највећу мрежу брзих пруга на свету, око 22.000 километара, и све су изграђене у последњих 10 година.

О каквом је подухвату реч он објашњава упоредним подацима.

„Негде 2008. године Калифорнија је усвојила пројекат пруге од Сан Франциска до Лос Анђелеса, дужине око 850 километара. Она би требало да буде завршена до 2029. године и да кошта 68 милијарди долара. У односу на првобитни план то ће значити кашњење од девет година и цену већу за 35 милијарди долара“, каже Ђорђевић.

У истом периоду, до 2030. године, Кина планира да изгради још 26.000 километара брзих пруга, дакле више него што их тренутно има. То искуство у градњи су, према његовој оцени, гарант да им нико у том послу не може конкурисати ни по цени, ни по квалитету.

„То што ће бити расписан тендер значи само да је Мађарска под великим притиском Брисела, али то неће спречити кинеске фирме да понуде најконкурентнију понуду. Једино је сигурно да ће то само успорити радове на пројекту што може, али не много, да утиче и на овај наш део посла“, закључује саговорник Спутњика.

На питање шта би то у мађарском тендеру могло да буде под лупом ЕУ, Ђорђевић каже да најновије саопштење ЕК само показује да се ЕУ изузетно плаши кинеске конкуренције.

„Кина, свесни су, није више она држава од пре 20 или 40 година. Изузетно је овладала савременим технологијама и сада наступа са конкурентним ценама. Када се ти пројекти на истоку ЕУ заврше и када се покаже да су са много мање средстава урађене квалитетне ствари, онда Кина постаје конкурентна њиховим компанијама на целом тржишту ЕУ од чега у Бриселу страхују. Отуда настојање ЕУ да се на неки начин ограничи или спречи присуство Кине и њених фирми у овом делу света“, сматра Ђорђевић.

Он зато не искључује могућност да дође до оних такозваних лажних учешћа на тендерима где се нека фирма пријави само зато да би после тај пројекат успоравала и да би га реметила.

„Ја мислим да ту није у питању само тржиште и права конкуренција, него да се ту ради и о једном стратегијском приступу како би се ограничио, не само економски, него и политички утицај Кине у овом делу света“, оценио је Ђорђевић за Спутњик.

rs.sputniknews.com, Мира Канкараш Тркља

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.