ПРИЧА КОЈА ЦЕПА СРЦЕ: 71 годину су у браку – да би је лечио, он је у 93. години надничар

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

Немаштина и болест тешко падају и млађима, а нарочито тегобно је кад с њима треба да се носе они најстарији. А, међу таквима је и некадашњи железничар Мирослав Игић (91) из Пожаревца који може само да сања о мирним пензионерским данима јер већ осму годину сам негује непокретну супругу Персу (93), с којом је у браку чак 71 годину. Потпуно несвесна околине, несрећна жена и не зна да им је пре годину дана преминуо старији син…

– Моја Перса не хода, не чује и не говори, па ја кувам, чистим, перем и радим све остало што треба по кући. Једино немам снаге да је померим, па месечно плаћам једној жени да долази и мења јој пелене. Али, надокнада за туђу негу и помоћ износи само 10.000, па морам да додајем око 2.500 динара од моје мале пензије – вели Мирослав.

Игићи су се, иначе, у Пожаревац доселили још 1963. из Беле Паланке, а сада живе само од пензије коју је Мирослав стекао, с обзиром на то да је Перса била домаћица која је бринула о кући и њихова два сина.

– Месечно примим само 21.000, а од тога плаћам комуналије, те лекове, пелене и све остало што треба за Персу. Оно што остане није довољно за храну, па обрађујем туђе баште. Раније сам могао да радим и на четири места, а сада једва успевам и два да покријем – објашњава Мирослав, не схватајући зашто жени која вегетира већ осам година следује готово симболична надокнада од државе.

Притом, не могу да рачунају на помоћ млађег сина који и сам тешко живи са својом мизерном пензијом, па је с обзиром на то да не живи са родитељима у Пожаревцу последњи пут био на сахрани старијег брата…

Иако имају инвалидска колица, Мирослав нема снаге да супругу изведе у двориште – недалеко од пожаревачке Медицине рада – које деле са још три породице. Једну од њих чине његова сестра Перса и зет Војислав Величковић, али и они живе сами, само од једне скромне пензије, па свима преостаје само да свакодневним дружењем бар мало ублажавају животне недаће.

ОГРОМНИ ТРОШКОВИ

– ПЕЛЕНЕ за одрасле, које се мојој Перси мењају више пута дневно, коштају око 50 динара по комаду, а морам да плаћам и лекове, од којих само један, „регона“, кошта 650 динара, а једна кутија је мало за месец дана – каже Мирослав, којем је ипак мало лакнуло што бар супругу не мора сваких месец-два да води код лекара због преписивања лекова, јер однедавно може сам да оде и добије рецепте за наредних пола године…

intermagazin.rs, Вечерње новости

3 коментара

  1. Mirjana каже:

    Ovako nešto je nedopustivo. Pa gde je ljudska solidarnost, najpre u njihovom mestu, pa dalje? Molim za informaciju blizu, kako bismo pomogli ove ljude.

  2. Pressa каже:

    Mirjana, gde je Drzava ?

  3. Ana каже:

    Zar ne postoje geronto domaćice u Požarevcu nego deka mora sam? Da li možete makar njegov br računa da napišete da mu se makar novčano pomogne? Treba medijski stisnuti grad Požarevac da pomogne svoje starije sugrađane. Ovi divni ljudi ovo nisu zaslužili…

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.