ПРИЧА ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Сећање на жртве Валандовског покоља

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

На Велики петак ове године навршило се 100 година од дана кад су удружени бугарски и турски комити, руковођени бугарским, аустријским и турским официрима, извршили покољ младих српских војника ослободилаца у местима Валандову и Удову.

У току ратних дејстава, 1914. и 1915. године, железничка пруга Солун–Београд је имала изузетан значај за Србију и Русију. Њом је превожен ратни материјал и опрема који су довожени бродовима у Солун, претоварани у железничке вагоне и превожени у Србију. У Параћину су товари за Русију претоварани у вагоне узаног колосека, одвожени до Прахова и претоварани у бродове за Русију.

Аустријанци су захтевали од Бугара да онеспособе пругу, али ови то нису успевали, јер је пруга била добро чувана. Аустријанци су се обратили комитским вођама, Тодору Александрову и Александру Протогерову, помогли их обилато новчано и поставили задатак да се пруга најскорије онеспособи. У том циљу организована је група од 3.500 бугарско-турских комита и припремљена у селима у околини Струмице за напад на железничку пругу и онеспособљавање за саобраћај. Циљ напада је одређен на месту где је граница била најближа железничкој прузи, а то су мостови на 103, 106. и 113. километру и војни гарнизон у Валандову, који је могао да најбрже дође у помоћ железничкој прузи.

Датум напада је одређен, Велики петак, 20. март 1915. године, кад нико од православних хришћана не сме да ратује и пролива крв. Нападачи су подељени у две главне групе. Прва главна група, јачине 2.000 Бугара и Турака, извршила је напад на подручје железничке пруге од 103. до 113. километра. Друга група, јачине 1.500 Бугара и Турака, напала је Валандово из два правца – из села Злешева и села Пираве. Браниоци железничке пруге су прихватили борбу у три часа изјутра и одбранили пругу. Ниједан мост није срушен и саобраћај је настављен да се обавља нормално. Погинуло је 115 бранилаца пруге. Сви су сахрањени на новом војничком гробљу, удаљеном 600 метара од железничке станице „Струмице”, поред пута ка селу Градец. У Валандову су комити извршили стравичан покољ 125 младих српских војника. Они су сахрањени на новом гробљу код тог места. Код села Калуцкова сахрањено је 21 лице које су комити заклали на путу од границе. У Калуцкову су заклали младог учитеља Богдана Јокића.

На Велики петак, 20. марта ратне 1915. године, од 2 до 11 часова убијен је и заклан 261 српски војник и цивил. Тешко рањених је било 87. Од њих је касније у болницама умрло 27, тако да је укупан број губитака износио 288 војника и цивила.

Мост на 106. километру обезбеђивала је посада од 11 људи, наредник са 10 војника стражара, од којих су петорица били болесни и лежали су у колиби потпуно неспособни за службу. Велика група комита напала је мост, поубијала петорицу војника који су пружили отпор а болесницима у колиби нису дозволили да напусте колибу, већ су је запалили и сва петорица су изгорела у колиби.

Краљ Александар Карађорђевић је наредио да се подигне Спомен-костурница, на брду изнад Удова, на коти 100 где се неколико сати водила крвава борба бранилаца и нападача. Градња костурнице је завршена и освештана 1936. године. У њену крипту су похрањени земни остаци жртава Валандовског покоља и 2.000 српских војника изгинулих у ослободилачким ратовима у срезовима: дојранском, ђевђелијском, струмичком и неготинско-кавадарском.

Од 1936. године до данас, на Велики петак сваке године, одржава се помен жртвама чији су земни остаци похрањени у крипти Спомен-костурнице.

Политика

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.