ПРЕСКУПА ХАШКА ПРАВДА: Како је ЦИА направила преседан за Јовицу Станишића

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Незабележено је у историји америчке тајне службе ЦИА да начини такав преседан тиме што ће Хашком трибуналу послати поверљив документ гарантујући за Јовицу Станишића како би му помогла да добије привремени отпуст из притвора у Схевенингену.

Захваљујући америчкој штампи, јавност је сазнала да је Станишић осам година био главни човек ЦИА у Београду. У чланку „Лос Анђелес тајмса”, написаном 2009. на основу бројних интервјуа агената ЦИА, уз сагласност агенције, што је за ову тајну службу крајње неочекивано, наводи се како је ЦИА Хагу доставила тајни документ из кога је произашло да је Станишић радио за америчку обавештајну агенцију, „помажући напоре да се у региону склопи мир”, као и да за своје „услуге” никад није примио ниједан долар од Американаца. То је довело до бројних спекулација да је ЦИА заправо била заслужна за ослобађање Јовице Станишића и Франка Симатовића Френкија из притвора у Хагу. Чини се да је ЦИА тим потезом Јовици Станишићу вратила дуг.

Грег Милер, новинар који је ово обелоданио, и сам је био изненађен информацијама које је добио. Годинама је пратио рад ЦИА и изјавио је да му се у каријери није десило да агенти те тајне службе буду тако отворени као у овом случају.

„У ноћи када су травњаци празни и лампе дуж пешачких стаза једини извор светлости, Топчидерски парк у Београду је идеално место окупљања шпијуна”, репортажно и поетично почиње овај обиман чланак.

Те вечери 1992, у време грађанског рата у бившој Југославији, Станишић се састао с официром ЦИА Вилијамом Лофгреном. Тада су „два шпијуна склопила тајно партнерство за које нико није сазнао”, наводи се у тексту.

Милер пише да су Милошевићевог шефа службе Државне безбедности Јовицу Станишића многи сматрали мозгом режима „захваљујући коме је свет добио застрашујући нови термин ’етничко чишћење’”, али официру ЦИА Вилијаму Лофгрену била је потребна помоћ јер ЦИА није знала шта да ради када је у Југославији избио грађански рат. По избијању сукоба у Босни и Херцеговини, америчка тајна служба је желела да дође до обавештајних података изнутра, пише лист, наводећи како су Станишић и Лофгрен на тајним састанцима на бродовима и у безбедним кућама дуж Саве размењивали детаље о функционисању Милошевићевог режима.

Јовица Станишић се пред Хашким судом позвао на своје америчке савезнике. Бивши официр ЦИА Лофгрен рекао је да је ЦИА саставила документ да би показала како је „овај наводно зли човек учинио многе добре ствари”.

„Лос Анђелес тајмс” је навео да се Станишићева одбрана у Хагу заснивала на разговорима са званичницима америчких и српских обавештајних агенција. Амерички лист је имао увид у документа међу којима се се налазили званични досијеи српске обавештајне службе и извештаји на седам страна о периоду грађанског рата у бившој Југославији. Такође, објављени су и делови докумената које је Станишић написао док се налазио у притвору у Хагу.

Станишић себе представља као човека који је покушао да утиче на Милошевића да буде умеренији и који је интензивно сарађивао са ЦИА како би зауставио кризу, наводи се у тексту.

„Ја сам институционализовао сарадњу с америчким обавештајцима, упркос томе што су односи између наше две земље били веома лоши, та сарадња је у великој мери допринела деескалацији сукоба”, написао је Станишић, а пренео „Лос Анђелес тајмс”.

Тужилац Дермот Грум је на суђењу у Хагу показао фотографије Станишића с припадницима специјалних јединица као и видео снимак на којем се види како припадници паравојне формације „шкорпиони” убијају муслимане. Бивши припадници ДБ-а оспоравали су свој удео у овим злочинима. „Никада нисмо починили геноцид. Напротив, покушавали смо да га зауставимо”, казао је Владо Драгићевић, који је годинама био Станишићев заменик, наводи се у тексту.

Официри ЦИА који су радили у том региону рекли су да никада нису видели доказ да је Станишић умешан у ратне злочине.

Агенти америчке тајне службе Станишића су сматрали кључним савезником.

„Лос Анђелес тајмс” је открио и да је Станишић на једном од састанака с Лофгреном, предао фасциклу с документима међу којима су били и дијаграми склоништа и других објеката које су српске компаније изградиле у Ираку за Садама Хусеина.

Међутим, Станишић никада није узео ни долар од ЦИА, није учествовао у њеним операцијама, нити је чинио било шта што је сматрао издајом свог шефа, пише амерички лист.

После многобројних тајних састанака, Станишић је, како пише лист, убедио Слободана Милошевића да му дозволи да успостави контакт с ЦИА.

У писму достављеном 2004. Хашком трибуналу ЦИА пише како је Станишић покушао да спречи неке од ратних догађаја у Босни и да је у пролеће 1993, на наговор ЦИА, извршио притисак на Ратка Младића, начелника Генералштаба Војске РС, да накратко прекине гранатирање Сарајева, пише лист.

„Он је помогао у ослобађању 388 војника НАТО-а којима су скинули униформе и везали их за стабла да би служили као људски штит од бомби НАТО-а. Станишић је написао како је преговарао о ослобађању талаца уз подршку руководилаца ЦИА”, наводи се у тексту. Додаје се и да је покушао да интервенише 1993. када су оборени и заробљени француски пилоти. „Младић није хтео да призна да је заробио пилоте, али моја служба је успела да открије околности и место њиховог заробљавања и доставила је те информације ЦИА и француским властима”, написао је Станишић.

Даг Смит, шеф станице ЦИА у Босни, почео је редовно да се састаје са Станишићем. Једном приликом срели су се на неком броду на Сави, пише у тексту.

Тадашњи директор ЦИА Џон Дојч позвао је Станишића у седиште агенције 1996. Шефа српске тајне службе Американци су угостили у џез клубу „Блуз ели” у Џорџтауну. Сутрадан, водили су га у лов на птице у Мериленду. Тада су, пише „Лос Анђелес тајмс”, Дојч и Станишић пуцали из Паркер пушке израђене 1937, оружја коме се диве колекционари.

Политика, Александар Бојовић

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.