ПОТОНУО СА СВОЈИМ БРОДОМ: Откривен споменик хероју Априлског рата капетану Берићу

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Поручник бојног брода Александар Берић, који је страдао у борби против немачке авијације 12. априла 1941. године, добио је данас споменик у Белегишу код Старе Пазове.

Бисту хероју Априлског рата 1941, који је 1942. постхумно одликован Орденом Карађорђеве звезде с мачевима четвртог степена и 2002. Медаљом части, открио је министар одбране Братислав Гашић.

Берић је, према речима поручника фрегате Драгана Спасојевића, живот положио бранећи част и слободу отаџбине са реке и поступио по неписаном поморском правилу да капетан тоне са својим бродом.

„Тим чином поделио је херојску судбину брода и његове јуначке посаде. Не желећи да напусти брод, остао је на командом мосту до последњег тренутка и заједно са њим отишао у незаборав, у бесмртне воде славе и сећања”, рекао је Спасојевић.

Говорећи о капетану Берићу, Спасојевић је истакао да је он и током војничке каријере добио бројна признања попут Златне медаље за ревносну службу и Медаље за војничке врлине.

Према његовим речима, капетан Берић је поносито стајао и остао на палуби свог брода до последњег тренутка часно вршећи командантску дужност.

„Бранећи официрску част и положену заклетву исписао је златним словима најсветлије странице у историји Речне флотиле и Краљевске морнарице”, навео је Спасојевић.

Како је истакао, о голготи ратног брода „Драва” и херојству његовог командантна преживели чланови посаде сведочили су речима: „Гледамо према Драви и на њој стоји командант Берић, а наша се застава вијори. Одлучио је да сконча са својим пркосним бродом! Последње што смо видели био је командант како поздравља ратну заставу. Био је велики, племенит, храбар, строг, али поштен човек, командант и ратник”.

Откривању бисте на сеоском гробљу у Белегишу присустовали су представници Министарства одбране и Војске Србије, припадници Речне флотиле, 204. ваздухопловне бригаде, као и представници локалне самоуправе.

Биста која је подигнута прилозима Речне флотиле и њихових бројних пријатеља, дело је академског вајара Ђорђа Лазића Ђапче из Сремских Карловаца.

Берић је Поморску војну академију завршио 1928. године, а током Априлског рата био је командант монитора „Драва”, једног од четири брода тог типа у морнарици Краљевине Југославије.

Током каријере је стекао војне вештине обављајући дужности у командама Морнарице – Бродарској подофицирској школи, Минерској команди, Поморском арсеналу, Поморској обалској команди, Машинској школи, Поморској одбрани Селце, Команди подводног оружја и на Краљевским бродовима „Сокол”, „Ускок”, „Далмација”, „Торпиљар – 1”, „Четник”, „Малинска” и „Драва”.

Када су нацистичке снаге напале Југославију 6. априла „Драва” се затекла на положају недалеко од Бездана, на граници са Мађарском, а задатак му је био да обезбјеђује гранични сектор Дунава код Бездана.

Командујући „Дравом” два дана је водио борбу с патролним чамцима, трупама на обали и авијацијом окупаторских снага.

Приликом повлачења војске ка Новом Саду, његов брод је 12. априла, око седам сати ујутру, напала немачка авијација код села Челарева.

У борби која је трајала пола сата оборено је 12 авиона, међутим брод оштећен бомбама почео је да тоне.

Напад је преживело око десетак од 76 чланова посаде, док је Берић потонуо заједно с бродом, на 1287. километру Дунава, недалеко од Челарева.

Његово тело пронашли су сељаци код села Белегиша и сахранили на сеоском гробљу.

Политика

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.