ПОСЛЕДЊА ПОРУКА ВОЈНИКА, ХЕРОЈА СА КОШАРА: Не брини ако се не јавим, мајко…

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика, Лична архива

Фото: Политика, Лична архива

Лозанка Радоичић, мајка војника Владимира (19), погинулог хероја на караули Кошаре, тихо је стајала прошле среде испред кордона полиције, на улазу у Дом Народне скупштине. У току је био протест против НАТО-а. Неколико окупљених грађана махало је, из само њима знаним разлозима, руским заставама!

Лозанка није вила ничију заставу. Само је на груди привијала слику сина у војничкој униформи. На протест је, каже, дошла као мајка, желећи да подсети на животе које су њен син и четворица момака 30. септембра 1998. године положили за Србију. О уласку Србије у НАТО има јасан став: „Сматрам НАТО одговорним за збивања на Косову 1998. и 1999. године, па и за погибију мог сина. Не могу да се помирим с присуством НАТО-а у Србији.”

Караула Кошаре, у НАТО агресији, постала је поприште најжешћих и најкрвавијих копнених борби. Између јединица Војске Југославије и такозване ОВК, албански терористи су уз снажну ваздушну подршку НАТО-а безуспешно покушавали да тим правцем продру на Косово. Било је то „паклено место”. И пре званичног почетка рата.

Лозанкин Владимир је на редовно одслужење војног рока, у извиђачко-диверзантску јединицу у Нишу, отишао 23. јуна 1998. године. После нешто више од два месеца, прекомандован је на караулу Кошаре. Дан пре него што је убијен на албанској граници, мајци је рекао: „Не брини ако се не јавим наредних дана. Ту сам, на обуци на брду поред Ниша”.

Фото: Политика, А. Бојовић

Фото: Политика, А. Бојовић

Тог јесењег дана кренуо је, с још четворицом војника, у своју прву и последњу граничну патролу. Скривени у заседи, припадници ОВК, предвођени Агимом Рамаданијем, чекали су их од раног јутра. Убице су снимиле свој крвави напад. На Јутјубу постоји видео-запис под називом „Агим Рамадани Феникс Кошаре 1998–99”. У углу видеа је лого УЧК. На снимку се види како чекају у шуми. Потом се чују пуцњи и експлозије. „Зољама” и „калашњиковима” заустављају „пинцгауер” у ком су српски војници, међу њима и Владимир. Јасно се види војно возило регистарских ознака „Т5296” које је оштећено бомбама и мецима. Касније, у возилу и око њега леже побијени војници.

Убице их мртве претресају и пљачкају. Скидају им прстење, ланчиће, узимају оружје… С возила скидају таблице. После напада, мало пре поднева, терористи беже у Албанију. Иза њих, мртви остају Владимир Радоичић (19), Илија Павловић (19), Миладин Гобељић (20), Милош Павловић (30) и Мирослав Јоцић (30).

„Те снимке сам имала још 2007. године пре него што је неко окачио на Јутјуб. Лично сам их нудила РТС-у, али они нису хтели да их објаве. Приказали су их тек 2009. године када их им је доставио тужилац за ратне злочине”, каже Лозанка.

Мајка је против челника Војске својевремено поднела кривичну пријаву. Каже да су децу неспремну и неоспособљену послали на најгори положај.

– Одлуком генерала Момчила Перишића, у мају те године, с пет месеци и 22 дана, обука је војницима смањена на два месеца и 23 дана. Да је некоме стварно стало до одбране те територије, тамо не би послао децу, већ добро обучене војнике. А генерали би пошли на чело тих војника – уверена је Лозанка.

– Препад на нашу граничну патролу тог 30. септембра 1998. извршила је група терориста која је упала из Албаније. Чак ни Тужилаштво за ратне злочине није могло да процесуира овај случај. Предмет је враћен Окружном суду у Нишу, али ни они ништа нису могли. Речено ми је да Специјално тужилаштво за криминал и тероризам нема надлежност Владе Србије за простор Космета – прича Лозанка и додаје да о односу државе према убијенима најбоље говори то што Београд нема спомен-обележје погинулима на Косову.

Надгробни споменик њеног Владимира је на београдском гробљу Орловача. Рођен је 23. марта 1979. године. Завршио је занат за аутомеханичара. Волео је аутомобиле. Тренирао је фудбал у Чукаричком. Није хтео да оде из Србије, иако га је стриц звао да дође код њега у Америку.

Слободан Милошевић је Владимира, као и саборце с којима је погинуо, постхумно одликовао 16. јуна 2000. године.

– Када ме је војска обавестила да је мој син одликован, рекла сам им да орден могу да узмем само с гроба – каже Лозанка.

Тако је и било. Војна делегација је дошла на годишњицу смрти Владимира Радоичића и на његов гроб положила Орден хероја.

Три године после убиства.

Политика, Александар Бојовић

Тагови: , , , , ,

5 коментара

  1. rade каже:

    to da je rts natovska televizija nam je već odavno poznato,a doći će vreme pa ćemo osvetiti junake na košarama ničija nije do zore svetlila pa neće ni njihova…

  2. STRELAC каже:

    Nisu uspeli svi da pobegnu u Albaniju. Sto se tice snimaka, imali smo ih vec decembra 1998…niko nije bio zainteresovan za njih. Neka je laka zemlja mojim vojnicima i vecna Vam slava moji borci. Svima nama koji smo bili tamo sa tom decom, i drzava i Vojska a i Bog je okrenuo ledja. Ovo je retkost da nas neko i pomene bilo gde….

  3. Спиридон каже:

    Слава свим војницима-херојима изгинулим на Кошарама!
    Не чуди ништа однос власти и државе након тога, кад су то окупациони НАТО-извршитељи.
    Србија – никад у НАТО!

    • atila каже:

      Spiridon to ime i komentare slusam na Fokus radiju mislim da si ista osoba, trbao sam komenter dati strelcu ali mislim da je Vojno lice. Rec njegova moji borci / DECA/ jeste zalosna nasa deca moj sin napunio 18.god sep. klasa 1988.god decmbru na Kosovu brate pusku nisu znali napuniti i kod zakletve 29.novembra svi oficiri ma nece ova deca biti odneta na Kosovo opac decembar ta deca u zatvorenim vagonima stizu na Kosovo da brane taj narod pa koje tu /sta gde je cast i postenje zrtvovati decu ovaj moj je na kosarama skupljo drugove/ mrtve pola je skrenuo i postao alkoholicar puko je dusevno ljudski / dete/ sta nisu odneli odrasle ljude kazi mi Spiridon bilo je dosta vojske. A slag na to sve Pavkovic na RTS – ijavljuje da je on izgubio 1. vojnika za vreme bombardovanja negirati ljude koji su dali zivote za Kosovo i Srbiju o cemu ti Spiridon i strelac mozete meni pricati . 2,5 godine sam ja odsluzio u ratovima i 1999.god 62.god idem u penziju trazim Duplikat vj, knjizice i da mi upisu ucesce u ratu nece niko da upise . A u knjizici pise da nisam ni sluzio ni jedan dan vojske . A ja invalid . Sin sa Kosova doneo nasu Trobojku Spiridon ne pare ne zlato ubio bi ga da je doneo tudje u kucu , i ta deca sto su bila sa njim pola umrlo od raka jedan deo alkoholicari jedan deo narkomani . Sirota Majka izgubila sina na Kosarama a ovaj moj bi da se vrati da Ratuje za Kosovo…..Slava svim herojima izginulima za Srbiju i Kosovo .

  4. Dragan каже:

    Bolje poginuti kao heroj,nego osti ziv kao izdajnik,pod izgovorom da si pametan!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.