ПОНОС У БЛАТУ: Газимо по споменицима српским јунацима!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Да ли иједан озбиљан народ на свету, са надгробним споменицима хероја из Првог светског рата, поплочава стазу у парку? Сигурно нико. Осим нас. На месту некадашњег Немачког војног гробља на Кошутњаку, још увек се налази шест спомен-плоча, од некадашњих 36, постављених у част српских војника који су октобра 1915. године јуначки погинули бранећи престоницу Краљевине Србије.

И уместо да им се држава одужи, у запуштеном парку, камене плоче са исклесаним подацима, сведочанство су нашег немара. Споменици су положени, да пролазници преко њих газе, да не би ципеле испрљали у блату.
О овој националној срамоти, „Новости“ је обавестио историчар Милан Тлачинац.

– Да брука буде већа потрудиле су се наше власти крајем осамдесетих година прошлог века, када су пре посете Хелмута Кола, тада канцелара Западне Немачке, скинули двадесетак мермерних надгробних споменика са Новог гробља, и са њима поплочали простор око спомен-обележја српским ратницима – разочарано прича Тлачинац.

Фото: Новости

Фото: Новости

Реч је споменицима преминулих Београђана, који су сахрањени 60 година после славне битке, а којима нико није десетак година одржавао гробно место.

О некада великом Немачком гробљу, на Бановом брду, данашње генерације мало знају. Подигнуто је у јесен 1915. године, када је Београд, по други пут у Првом светском рату пао у руке освајача. Главнокомандујући, немачки генерал Макензен, наредио је да се сви њихови војници закопају на једном месту, одакле може да се види Срем.

– Својим војницима подигао је велики споменик од белог мермера. Материјал је нашао на Теразијама, јер је тим белим каменом, требало да се обложи велика фонтана у центру града коју је радио Иван Мештровић – објашњава Тлачинац, некада први човек „Београдске тврђаве“ и Општине Чукарица. – Том приликом, као освајач, урадио је нешто што није забележено у историји. Подигао је и споменик страдалим српским војницима, одајући им почаст на херојској одбрани Београда.

У тада централном делу гробља, око споменика српским јунацима, сахрањена су тела 36 идентификованих војника. Страдали српски војници су сахрањени, свако у свој гроб, који је обележен надгробном плочом, са ћириличним натписом. Што се и види на шест још увек сачуваних споменика, који су данас разбацани по парку.

Када се рат завршио 1918. године, српске власти се нису светиле. Гробље са 3.000 хумки није ни такнуто. Међутим, после Другог светског рата, руши се два хектара гробља.

– Гробље је било изузетно чисто, уредно, а до 1944. године, ту је живео чувар гробља, а постојала је и капела. Простор је био ограђен живом оградом, а делом и од кованог гвожђа. Као што се може видети на старим разгледницама Београда, постојала је и велика капија, од које су данас остала видљива само три стуба – објашњава наш саговорник.

Уласком јединица НОБ и Црвене армије, руши се војно гробље, у коме су чак и током Другог светског рата сахрањивани немачки војници. Житељи околних насеља, надгробне плоче користе као грађевински материјал, а део плоча искоришћен је за изградњу Топчидерске терасе.

Немачка, поводом сто година од подизања гробља, ове године планира да обнови споменик њеним војницима. Урађен је елаборат у чијој изради је учествовао Тлачинац. У плану је премештање пирамиде из дворишта приватне гимназије, али и уређење велике бетонске клупе која је била посвећена немачком цару Вилхему Другом, који је Београд посетио јануара 1916. године.

ПИРАМИДА

Приликом изградње гробља, направљена је и велика пирамида, која је била обложена белим мермером. После Другог светског рата, мермер је скинут, а остатак пирамиде препуштен зубу времена.

– Пирамида се сада налази у дворишту приватне гимназије. Пре неколико година радили смо истраживање и били смо веома изненађени. Приликом рушења гробља после Другог светског рата, око пирамиде је формирана депонија. Некадашње власти, преко слојева ђубрета набацали су земљу, па тако данас, из земље вири само врх некада велике пирамиде – објашњава Милан Тлачинац.

ГРАДЕ СТАНОВЕ

Кућа у којој је некада била капела и дом за чувара гробља и данас постоји. На улазним вратима стоји плоча са поруком, на старом саксонском језику. У њој живе две породице, које су је откупиле. Власници планирају да на овом месту, као суинвеститори подигну стамбену зграду са великим бројем станова. А, према њиховим речима за то имају и све неопходне папире. А, радови ће највероватније почети ове године.

Новости

Тагови: , , , ,

1 коментар

  1. Argentina10 каже:

    Сачувај,Боже, нас од нас. Амин!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.