ПОЉОПРИВРЕДНИ АПСУРД Једемо органске јабуке из Чилеа и крушке из Аргентине а килограм кошта и до 750 динара

ИСКРА на Фејсбуку

Апсурд или не, али док министар пољопривреде најављује извоз наших јабука у Индију по цени од 50 евроценти за килограм, у продавницама се увелико могу купити органске, увозне јабуке и крушке чије је порекло чак из Чилеа и Аргентине, а њих плаћамо 12 пута више – 750 динара односно 710 динара!

Јасно је да је органска производња шанса за зараду. Све што се произведе продамо у иностранству и то толико да морамо да увозимо органску јабуку и крушку.

За пет година извоз је осам пута већи – са 3,7 милиона евра у 2012. достигао је 23,19 милиона евра у прошлој години. Највише у Немачку, Холандију, Италију и Француску. Али, осим што извозимо, органско воће и поврће увозимо.

Индијци једу наше јабуке, а ми чилеанске

Оисм за органске, за наше јабуке постоји тражња и на тржишту Индије, које је после Русије, друго у свету по цени коју плаћа за то воће.

И док Руси плаћају од 55 до 60 евроценти за килограм јабуке, Индијци од 45 до 50, а у Европској унији од 20 до 25 евроценти, ми у нашим продавницама, за увозне органске јабуке из Чилеа треба да издвојимо 750 динара за килограм, а за крушке 710 динара.

– Често купујем органско воће за сина. Када сам угледала органске јабуке и крушке баш сам се обрадовала. Али када сам мало боље погледала декларацију, изненадило ме то што је земља порекла Чиле, односно Аргентина. Па зар Србија позната по својој јабуци, шљиви, крушки и малини, не може да произведе за наше тржиште, већ морамо да увозимо из Јужне Америке – каже Даница Чворовић из Београда.

Да тражње нема, не би било увоза, а пошто домаће органско воће и поврће заврши на иностраним трпезама, начин да се гладно тржиште задовољи је увоз. Изузев органске јабуке и крушке, увозимо и органски авокадо из Перуа, банане из Доминиканске Републике, ананас из Костарике, а органске поморанџе из Грчке.

Иначе, за органску производњу јабуке, али и крушке важи да су захтевне, да воћар мора да буде у засаду, да има искуство, да се стално едукује, посећује семинаре, радионице, да чита и учи, примењује знања. Ни инвестиција у органски засад није мала. Процењује се да модерни интензивни засади, захтевају улагања од 35.000-40.000 евра по хектару.

Органска производња, па тако и воћа се у Србији почела развијати интензивније тек када је држава почела да подстиче произвођаче да се баве овом производњом. Стручњаци сматрају да овај вид производње никада неће бити доминантан, али има простора да се развија и то уз субвенције државе. Наравно, само ако произвођачи у томе виде економску корист. Ако је судећи по увозу чак из Аргентине и Чилеа, онда се сигурно – исплати.

Органска производња – приоритет

Министарство пољопривреде, како је најавио министар Бранислав Недимовић, припрема Закон о пољопривредном земљишту, којим ће органска производња бити стављена као приоритет. У припреми Предлог закон о органској производњи, који би, до краја године требало да буде припремљен, а он ће предвидети посебан систем субвенције за период конверзије из конвенционалне производње у органску производњу.

– Прелазак на органску производњу подразумева строго контролисано прскање земљишта, само оним средствима која су дозвољена. Тај перод конверзије је најчешће три године и изискује огромне трошкове. Ми тај период морамо да ублажимо и да субвенцијама помогнем тим пољопривредним произвођачима – каже Бранислав Недимовић.

www.blic.rs/biznis/moj-biznis

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.