ПОГРОМ БЕЗ КАЗНЕ: Сутра једанаест година од мартовског насиља на Косову

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

У уторак, 17. марта, навршава се једанаест година од избијања највећих етнички мотивисаних сукоба на Косову од доласка међународних снага у покрајину, у којима је 19 цивила изгубило живот.

Дводневни сукоби на Косову избили су 17. марта 2004. након што је УНМИК полиција пронашла тела двојице албанских дечака у реци Ибар код села Чабра, на северу Косова.

Масовне демонстрације косовских Албанаца, који су за несрећу дечака оптужили Србе, избиле су најпре у јужном делу Косовске Митровице, а током дана су се прошириле на друге делове Косова.

У два дана насиља убијено је 19 људи (11 Албанаца и осам Срба), а више од 900 особа је повређено, међу којима су били и припадници међународне и косовске полиције.

У нередима је уништено или оштећено око 800 кућа, као и 35 православних цркава и манастира, а неколико хиљада Срба напустило је своје домове.

Због напада на српске енклаве, у градовима у Србији протестовало је више хиљада људи. Истог дана када је на Косову избило насиље, у вечерњим сатима су у Београду и Нишу запаљене џамије, а у Новом Саду су демолирана стакла седишта Исламске заједнице.

У Београду су наредног дана демонстранте, у протестној шетњи до Храма Светог Саве, предводили тадашњи премијер Србије Војислав Коштуница, патријарх Павле и тадашњи министар одбране Борис Тадић.

Насиље на Косову осудили су Савет безбедности УН и тадашњи генерални секретар Кофи Анан, као и све значајније међународне институције и организације, владе многих држава, укључујући САД и Русију.

Тим поводом НАТО је одлучио да на Косово упути додатне трупе. Првог дана насиља на Косово је допутовао командант јужног крила Алијансе адмирал Грегори Џонсон, који је оценио да је насиље у покрајини „организовано и оркестрирано”.

Стигао је потом и генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Шхефер. Сто америчких војника тадасњег Сфора из Босне и Херцеговине хитно је допутовало на Косово.

Недељу дана по избијању нереда на Косово су допутовали тадашњи високи функционери ЕУ Хавијер Солана и Крис Патен, који су том приликом, изјавили да су „ужаснути насиљем које се десило” и упутили захтев албанским властима да поправе порушено.

„Ужаснут сам бруталношћу, уништеним школама, онемогућавањем деце да се образују, уништавањем цркава”, рекао је Солана током обиласка рушевина у Косову Пољу.

Крајем марта ЕУ је, због надгледања санирања последица насиља и ангажовања привремених власти, именовала Фернанда Ђентилинија за специјалног изасланика за Косово.

Убрзо је косовска влада одлучила да издвоји пет милиона евра за поправку кућа и санирање штете на другим објектима страдалим у мартовским нередима.

У мају 2004. шеф УНМИК-а Хари Холкери поднео је оставку, три месеца пре краја мандата.

У истражном притвору било је више од 250 особа осумњичених да су учествовале у антисрпском насиљу.

У септембру те године међународни тужилац је подигао прву оптужницу поводом мартовских догађаја на Косову против шесторице Албанаца из Гњилана: Агрона Ибрахимија, Неџата Радмаданија, Шаћира Брахимија, Дзељадина Салихуа, Садри Шабанија и Агима Абдулахуа.

Годину дана касније осуђени су на укупну казну од 38 година затвора. Они су проглашени кривим за убиство и саучесништво у убиству Слободана Перића и рањавање његове мајке Анке Перић, која је преминула од повреда задобијених током мартовских немира.

Према подацима КПС, за мартовско насиље на Косову у прекршајним и кривичним поступцима кажњено је 266 особа, док истрага о умешаности косовских институција никада није спроведена.

Портпарол Еулекса Ирина Гудељевић изјавила је на седму годишњицу насиља, да је Мисија ЕУ на Косову одустала од већине предмета повезаних с матровским догађајима.

У марту 2012. она је изјавила да је Еулекс прогласио 14 особа кривим, а једну је ослободио, у оквиру девет предмета на којима су судије те мисије радиле.

Према њеним речима, Еулексове судије у Врховном суду Косова су радиле на шест случајева наслеђених од УНМИК-а у вези са мартовским нередима. Ти процеси су завршени, 12 особа је проглашено кривим и они су осуђени на затворске казене.

Поред тога Еулексове судије су у Окружном суду у Призрену две особе прогласиле кривим, док је једна ослобођена.

Током истраге, коју је покренуо међународни тужилац, нису пронађени било какви докази да су српски младићи умешани у ту несрећу, али је остало нејасно како су албански дечаци доспели у реку.

Политика

Тагови: , , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.