ПОДСЕЋАЊЕ ЗА АМБАСАДУ ФРАНЦУСКЕ: Децу су нам убили Харадинајеви

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Sputnik/ Радоје Пантовић

Удружење киднапованих и несталих Срба са Косова и Метохије предали су амбасадорки Француске у Београду 25 килограма тешке документе против бившег команданта ОВК Рамуша Харадинаја.

Силовали су ме! Мучили! Мужа су ми на моје очи одвели, кућу полупали… немам никога и немам ништа! Овим речима Слободанка Ристић из Липње, директна жртва ратног пира Рамуша Харадинаја, стежући у рукама фотографију отетог супруга кога је последњи пут видела 1999, када су га одвукли из сопственог дома, објашњава зашто стоји испред амбасаде Француске у Београду, испред Париске 11.

„Видели смо Харадинаја тамо! Клао нас је… убијао…. Ми смо тамо на Косову бре људи, људи!“, каже она док јој глас дрхти.

О ономе што је Харадинај урадио једне ноћи у селу Оптеруша код Урошевца 1998. године још је у живом сећању Петре Костић, иако се ближи осамдесетој. У једном дану остала је без сина, девера и деверовог сина.

„Дан и ноћ су нас држали под опсадом. Ми сељани смо се бранили од ОВК док смо могли, али и нису успели да освоје село одмах. Али изјутра је дошао Харадинај са својима на камиону, ушли су у село узели су људе са улица заробили су их, и моје међу њима, не знам ни данас шта је са њима — прича времешна Петра бришући огрубелим старачким шакама сузне очи.

Ово су приче само двеју жртава од скоро 3.000 оних који су део Удружење киднапованих и отетих лица са Косова и Метохије, а чији су представници данас у 10.30 француској амбасадорки у Београду Кристин Моро предали документацију тешку више од 25 килограма, која се тиче злочина које је починио Рамуш Харадинај, ратни командант ОВК, кога је Француска недавно ухапсила по потерници Србије за ратне злочине.

У амбасаду је ушло седморо представника из Удружења, једно по једно. Транспаренте које су носили, нису могли да унесу, а у разговору са амбасадорком су се задржали скоро два сата.

Снежана Здравковић испред Удружења, која је остала без брата киднапованог 1999. године после доласка међународних снага и за кога ни данас не зна шта му се десило, и оца који је отет 2000. године док је био у пратњи Унмика, рекла је да су амбасадорки предали документацију онога што њих боли.

„Документација се односи на злочине и сведоке по именима, а ту је и преведена књига Рамуша Харадинаја која је у ствари, његов дневник о убиствима Срба. Наш дуг према нашим жртвама је да о томе причамо…“, каже она додајући да је посмртне остатке оца добила тек пре осам година.

По њеним речима, састанак је трајао необично друго, јер, како је рекла, и самој амбасадорки је било изгледа тешко да прекине сведочења, нарочито исповест жене која је силована и мучена.

„Рекла нам је да се у случају Рамуша Харадинаја поступа по међународном законодавству и у складу са конвенцијом која постоји између Србије и Француске, као и у складу са законодавством Француске. У овом случају Француска неће доносити суштинску одлуку, већ само одлуку о изручењу или неизручењу Србији. Ми смо рекли да очекујемо да одлука буде у корист жртава и предали јој нашу документацију о злочинима Рамуша Харадинаја, коју је она узела, што је за нас помак. Она нас је такође обавестила и да Србија скоро свакодневно шаље документацију о овом случају Француској. Шта ће јаче него живи сведоци онога што се десило“, рекла је она.

Симо Спасић, председник Удружења, рекао је да је да је између осталог амбасадорки Француске у Београду предочено да Суд за злочине ОВК треба да ради праведно и да уважи сведоке и архиве које они имају.

„Ми тражимо да се и документација, тачније сведочење која је Хашки трибунал одбацио против Рамуша Харадинаја, сада буде уврштена у нове процесе. Очекујемо да суд суди и по командној одговорности. Француску амбасадорку смо позвали да јој део документације која је код нас уручимо у спомен-соби ’Косметске жртве‘ у Палати Београд“, рекао је Спасић.

Спасић је рекао да су у амбасаду Француске донели и видео-касете, на којима се види где су држани киднаповани Срби у Ликовцу, Лапушнику, Глођанима, Малишеву… Као и да су преко пута амбасаде Француске поставили и зид плача као подсетник да те жртве, са слика, заправо траже правду.

Он је истакао да представници Удружења моле Србију, правосуђе и Тужилаштво за ратне злочине да инсистирају да међународни суд осуди албански терористе. Како је речено, докази обухватају имена више од 300 отмичара и убица ОВК.

rs.sputniknews.com

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.