ПИЛОТИ, ХЕРОЈИ: Наша срца била јача и од НАТО авијације

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Не, ниједног тренутка нисам размишљао да ли је то лет у смрт и хоћу ли ћу преживети „сусрет“ са НАТО авијацијом. Те вечери, 24. марта, полетео сам са аеродрома „Поникве“ да им докажем да ми српски пилоти нисмо „мачји кашаљ“, да смо пилотски оспособљенији од њих, да смо патриоте, да имамо понос и храбро срце. Да ћемо јуначки бранити своју отаџбину свесни да су надмоћнији и технички опремљенији, али да нас Србија зове и да ми том позиву никада нећемо рећи не.

Овако се свог првог борбеног лета на авиону „МиГ 29“, у вече 24. марта 1999. године, сећа потпуковник-пилот Предраг Милутиновић, међу колегама познат као Пера Гроф. Данас, 17 година после НАТО агресије, каже да би учинио исто, да се ниједног тренутка не би двоумио.

– О свом животу уопште нисам размишљао – наставља Милутиновић. – Стрепео сам само да нећу моћи да узлетим, јер су „Поникве“ већ била погодила два „томахавка“. Окршаја се нисам бојао. А кад смо се „срели“ показао сам им сву маневарску и борбену обученост српских пилота, чак и на авиону који није био потпуно технички исправан. Врло брзо, горе на небу изнад моје отаџбине улетео сам у гнездо од 30 њихових авиона. Маневрима сам избегао све њихове пројектиле, али нажалост, иако сам имао прилику да гађам, нисам могао да испалим наоружање јер ми је радар био неисправан.

По обављеном задатку, наш саговорник је кренуо према бази, слетао је и био на свега 600 метара изнад тла, када је због отказивања генератора наизменичне струје авион погођен. Мајор Предраг Милутиновић спасао се катапултирањем.

– Много је, после рата, било прича и расправа о исправности наших „МиГ 29“, али не желим о томе да дискутујем – прича Милутиновић. – И дан-данас, као војник-пилот Србије, најпоноснији сам што нико од нас није одбио да полети. Што смо дисали и мислили као један, од механичара до пилота. Што нисмо имали дилему да ли треба ући у небески мегдан са НАТО авијацијом. То што нисмо добили златне пилотске значке и што су с временом, тихо, наши подвизи и жртве – скрајнути, причаћемо други пут. Када је Србија звала, нико од нас није рекао нећу. То је наша оцена на испиту родољубља.

О истинском подвижништву српских пилота током НАТО агресије говорило се минулих дана и у Музеју ваздухопловства у Београду, у оквиру манифестације „Сећање на браниоце отаџбине – ваздухопловство и ПВО током НАТО агресије“.

– Они су српски витезови, истински синови неба, подвижници – каже Петар Недељковић из Музеја ваздухопловства. – Они су све то знали, али су без двоумљења узлетали. Већ, увече, 24. марта 1999. полетела су четири борбена авиона типа „МиГ-29“. Сва четири су оборена, али су се пилоти спасли. Мајор Иља Аризанов се спасао катапултирањем и после два дана скривања од албанских терориста домогао се аеродрома у Приштини. Преминуо је, нажалост, врло млад септембра 2011. у 51. години. Спасли су се и мајор Небојша Николић, Драган Илић и Предраг Милутиновић.

Две ноћи касније, 26. марта 1999, подсећа наш саговорник, погођена су два авиона, којима су управљали мајор Слободан Перић и капетан прве класе Зоран Радосављевић. Капетан Радосављевић, најмлађи пилот „МиГ 29“, је погинуо, док се мајор Слободан Перић спасао катапултирањем. Овом истинском јунаку, каже, смрт је потписала животну причу у саобраћајној несрећи крајем маја 2010. године. Командант ловачког пука, мајор Миленко Павловић, погинуо је, 4. маја 1999. Био је пилот каквог Србија дуго неће имати…

МАКЕТЕ ОД ЛИМА ИЗ „НОВОСТИ“

У МУЗЕЈУ ваздухопловства у Београду, чува се оригинална макета авиона „МиГ-29“, направљена као „мамац“ за НАТО пројектиле.

– То је једна од шест макета које смо направили 1998. године – каже потпуковник Ђорђе Иванов, њихов идејни творац. – Осталих пет, док су биле на аеродрому Батајница, уништили су НАТО пројектили. Те макете смо правили у једној фабрици намештаја у Старој Пазови, од дрвета и штампарског лима. сваки је коштао око 1.500 немачких марака, док је сваки пројектил који их је гађао мислећи да су прави, коштао око 250.000 долара. Највише штампарског лима, пун камион, добили смо крајем 1998. године баш од „Вечерњих новости“.

Желим да се знају и никада не забораве имена мојих колега, који су 1999. године били пилоти авиона „МиГ 29“ – поносно говори Предраг Милутиновић.

– Пре свих Миленка Павловића и Зорана Радосављевића, који су своје животе дали за отаџбину, али и Иље Аризанова, Небојше Николића, Слободана Перића, Драгана Илића, Абдула Еметија, Љубише Кулачина и Боре Зораје. Они су витезови за понос Србије, хероји за вечност.

Новости, Јелена Матијевић

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.