ПИЛОТ „НЕВИДЉИВОГ“ Ф-117 ИСПРИЧАО КАКО ЈЕ СПАСЕН ИЗ СРБИЈЕ: Својој ћерки честитао рођендан, о деци у Србији коју су он и колеге убијали није размишљао

ИСКРА на Фејсбуку

Дејл Зелко, амерички пилот невидљивог Ф-117
(Фото: Блиц)

Дејл Зелко, пилот невидљивог авиона Ф-117 који је српска ПВО оборила четвтог дана НАТО бомбардовања 1999, испричао је у серијалу Националне географије „Никог не остављамо“ како је преживео обарање и како је извучен у највећој акцији спасавања још од Вијетнамског рата.

Када је 27. марта полетео из базе Авијано у Италији, отишао је прво на север Србије, а онда се спуштао јужно ка Београду, где је бацио две бомбе тешке по 900 килограма. Како је испричао у серијалу „Никог не остављамо“, још док је летео ка Београду пратило га је олујно време и имао је лош предосећај.

– Невидљиви не може да комуницира са базом, и знао сам да моји неће знати ако ми се нешто догоди. Гледајући олујне облаке у мраку, осетио сам неку тегобу од главе до пете. У ствари, био сам престрављен – рекао је Зелко.

Притрчала су ми два војника, нисам знао чији су док нису проговорили

Након што је погодио мету, планирао је да се врати у базу. Али, онда је почела да дејствује наша противваздушна одбрана. Испаљиване су ракете, од којих је, како је испричао, већ прва могла да га обори. Пошто је избегао пар ракета, једна га је погодила у крило. Авион је почео да пада, али Зелко није могао да се катапултира због брзог понирања.

– Све ми је пролазило кроз главу. Мој живот, породица, слика како тугују над мојим ковчегом, авиона који пада. И одједном сам се нашао у седишту које пада. Морао сам да се отарасим седишта. Некако сам успео, и почео сам да се спуштам падобраном. Тада сам само размишљао о томе како ме српски војници већ чекају доле, јер сам им управо бомбардовао главни град – испричао је овај пилот.

Зелко каже да се спустио између два села, тридесетак километара од Београда. Пао је у њиву и сакрио се у каналу за одводњавање. Каже да је укључио уређај и почео да тражи ГПС сигнал.

– Лакнуло ми је када сам успоставио везу са базом. Сатима сам био у каналу. У даљини су се чула возила, хеликоптер. Одједном сам чуо да је неко поред мене. Видео сам пса на петнаестак метара од мене. Узео сам нож и чекао. Али, он се окренуо и отрчао – рекао је Зелко.

Када је и долетео хеликоптер из Тузле, био је у проблему – уређај за инфрацрвени сигнал се покварио, а на радију се чуло „јави се, не видимо те“.

– Искочио сам из канала и упалио сигналну ракету. Чекао сам ко ће ме први ухватити. Притрчала су два војника, нисам знао чији су док нису проговорили на енглеском. Сутрадан сам позвао ћерку и честитао јој 10. рођендан. Тек тада сам схватио – спасен сам – испричао је Зелко.

Дружио се с официром који га је оборио

Дејл Зелко долазио је у Србију 2012. године. Он је тада био гост Золтана Данија, официра који га је 1999. оборио заједно са својом јединицом. Зелко је, са своје двоје деце, био Данијев гост у његовој кући у Ковину. Сусрет се догодио уочи премијере другог дела филма о обарању Ф-117 и дружењу двојице официра који су били на супротстављеним странама.

Блиц

Тагови: , , ,

1 коментар

  1. srbin каже:

    Osnovni zadatak natoa je ubijanje.Nikad nikom nisu doneli mir vec rat i smrt.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.