ОДГОВОР СТУДЕНАТА, ПОТПИСНИКА ПЕТИЦИЈЕ, ПРОФЕСОРКИ ТУРАЈЛИЋ: Позивамо Вас да заједно са нама запалите свећу у храму Светога Саве и српским и муслиманским жртвама Сребренице

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: bastabalkana.com

Фото: bastabalkana.com

“Поштована професорко Турајлић, било нам је изузетно драго читати Ваш интервју о нашој акцији поводом Сребренице на медијском сервису „Слободна Европа“, јер сваки такав интервју нама показује да смо на часном и добром путу. Не чуди нас што сервис „Слободна Европа“ за наслов свога текста о нашој акцији није узео неку реченицу из интервјуа наше колегинице или нашег писма, на пример – одлазак у Поточаре представља сврставање српских жртава на нижи ранг вредности -, и што је Ваше мишљење у односу на студенте имало предност за тај сервис. Јер, у својој индоктринираности, десило нам се да смо се бавили делима највећег идеолога америчке спољне политике, Хенрија Кисинџера, те да нам је он тамо, јасно и прецизно, објаснио шта сервис „Слободна Европа“ значи за неслободу Европе.”

Ово, поред осталог, стоји у одговору који су студенти, потписници петиције којом од председника и премијера Србије траже да не одлазе у Поточаре, 11. јула ове године, упутили професорки Београдског универзитета Србијанки Турајлић, која је пре неколико дана Радију Слободона Европа изјавила да је “згрожена текстом петиције”, а да су потписници “индоктринијрани”.

– Ја, заиста, према тим младим људима немам неки други осећај, сем да ми је жао што их је неко индоктринирао. Али, имам страховит осећај револта, па чак и ако хоћете беса, спрам оних који су ову земљу водили до 2012., који су имали исправне ставове о тим ратовима, који су знали шта се дешавало и која је врста злочина почињена током ратова – са стране и у име Републике Србије – и који ништа нису урадили да то ставе у јавни дискурс – изјавила је професорка Турајлић Радију Слободна Европа.

Уз речи професорке Турајлић, овај Радио подсетио је да ово “није први пут да студенти у Србији иступају са десничарских позиција у односу на ратове деведесетих и улоге Србије у тој срамној декади”.

– Пре неколико година више стотина академаца је одржало протест против одлука Хашког трибунала који је тада ослободио двојицу хрватских генерала Анту Готовину и Младена Маркача. Том приликом се скандирало и хашким оптуженицима за ратне злочине – Ратку Младићу и Радовану Караџићу. Ништа чудно, ако се има у виду да су неки од професора са Београдског универзитета поносно бранили лик и дело овог двојца оптуженог за геноцид и злочине против човечности – стоји у прилогу Слободне Европе.

Србијанка Турајлић и изјави Радију подсетила је и “да се Србија као држава никада није јасно одредила према Сребреници, најтежем злочину који се догодио на европском тлу након Другог светског рата”.

„Стално је некако левитирала – те било је, те није било, те није било пет, него је било три – као да је битно колико је било. Дакле, цео тај имиџ је створио вероватно да ми данас имамо професоре који су спремни да тврде да тамо никад није било геноцида, да су то некакве ситне жртве које се не знам зашто спомињу. Кад не направите јавно мњење, онда можете имати такве професоре и онда ће они индоктринирати децу, наравно“, изјавила је професорка Турајлић.

– Не чуди нас што „Слободна Европа“ ништа не пише о српским жртвама Сребренице, а кроз своје интервјуе и текстове инсистира на наводном геноциду над Муслиманима у јулу 1995 године, јер толику мржњу према свему српском показују и тиме што студенте из Републике Српске називају студентима из „дела Босне и Херцеговине“. Ах, та геноцидна творевина, Република Српска – ни помена имена недостојна! – стоји у одговору студената, потписника петиције.

– Но, изненађује нас, професорко Турајлић, да један професор Универзитета у Београду (сада у пензији), може допустити себи такав педагошки гаф (хмм, гаф?) да читаву групу од 400 студената, а сада већ преко хиљаду њих, назове „индоктринираним“. Да ли сте Ви разговарали са потписницима или организаторима акције око писма за Сребреницу? Да ли познајете било кога од нас и знате на чему иницијатори акције заснивају своје ставове? Како знате да смо индоктринирани? Само зато што се не слажемо са Вашим мишљењем? Како то да ми петнаест година живимо у јавном дискурсу који је изразито прозападно оријентисан и у којем се спречава, гуши или игнорише све патриотско и национално од културе до политике, а остали смо неиндоктринирани тим дискурсом за разлику од Вас који редовно заступате ставове тог дискурса: ко је овде индоктриниран, професорко Турајлић? Нама је много жао када видимо да један професор има такав начин обраћања студентима или „дисквалификације“ истих – пишу студенти, потписници петиције у одговору професорки Турајлић.

– У тексту се помиње да „Србија левитира“ и да ми наступамо са десничарских позиција. Не, ми наступамо са позиција љубави према својој држави и своме народу и што је напад оних који стварају дискурс којега Ви заступате на српски национални интерес већи, тиме су наша љубав и отпор који се из ње рађа јачи. То је једноставан реципроцитет и ако он не постоји, човек више није слободно биће, него роб. Очигледно је, професорко Турајлић, да дискурс којег Ви заступате, љубав према отаџбини види као, да парафразирамо Маркса, девојку из туђине без прозападне путне исправе коју треба протерати из државе Србије. Очигледно је да је данас у Србији највећи грех волети своју земљу, јер грађанима са тим „грехом“ Ви, и они који заступају Ваш дискурс, без проблема лупите жиг десничара, екстремиста, индоктринираних, ратних хушкача итд.

Кажете да сте „згађени“ нашим писмом. Шта је толико гадно: то што тражимо да Ви и сви они који тврде да се десио геноцид у јулу 1995. признају и геноцид над Србима Сребенице у три године које су претходиле? Зато што тражимо да се неко из Сарајева и представника земаља које доносе антисрпску резолуцију поклони и српским жртвама у Братунцу? Србија је држава у којој избори знају да се дешавају веома често: зар после сваких избора морају нови премијер и председник Србије да се извињавају и клањају у Поточарима, а да нико са друге стране не оде у Братунац. Професорко Турајлић, на такав начин се не долази до искреног помирења, и Ви то добро знате.

Ми, студенти иницијатори и потписници овога писма, спремни смо први да се поклонимо свакој жртви друге стране ако видимо барем трунку покајања и жеље са друге стране да се стигне до искреног помирења. Реакција Сарајева на хапшење Насера Орића, човека који је лично ископао очи Слободану Илићу, српском судији из Сребенице, и заклао га, показује нам да са друге стране нема никакве жеље за искреним помирењем, већ за константим понижавањем српскога народа. Спремни смо и да поставимо питање које је поставио председник Републике Српске, Милорад Додик: зашто се Сребеница не прогласи местом геноцида над Србима и Муслиманима? Али, професорко Турајлић, Ви нисте спремни да станете иза српских жртава што сте показали непоштовањем нашег писма, макар, само зато што нисте рекли, у складу са својим мишљењем, да грешимо за геноцид, али смо управу за српске жртве. За Вас српске жртве не постоје, то сте показали овим интервјуом. И молимо Вас, немојте се позивати на пресуде судова у Хагу, јер сте и сами свесни да су те институције изгубиле сваки кредибилитет у очима међународне правде, барем зато што Насер Орић није осуђен за очи Слободана Илића.

Поштована професорко Турајлић, индоктринирани студенти Вас позивају да признате геноцид над српским народом у Сребреници од 1992. до 1995. године и дигнете глас у име њихових несмирених душа. Позивамо Вас у име 3267 српских душа чији је живот, у већини случајева, одузет хладним оружјима, дакле, ножевима, бодежима, секирама. Позивамо Вас у име српске деце Сребренице које злочинац није штедео, у име српских мајки Сребренице које су живот завршиле са урезаним крстом у пределу абдомена, у име српских мушкараца Сребренице који су обрезивани у верским обредима. Дакле, убијани, у већини случајева, дугом, тешком и трагичном смрћу. Позивамо Вас да заједно са нама запалите свећу у храму Светога Саве и српским и муслиманским жртвама Сребренице. Само тако ћете показати да сте велики човек, а не само професор у пензији који себи дозвољава овакве педагошке испаде и невеште покушаје дисквалификције студената. С вером у искрено помирење народа на овим просторима, надамо се Вашем прихватању нашег позива – стоји у одговору студената професорки Турајлић.

iskra.co

Тагови: , ,

18 коментара

  1. Sale каже:

    Ako studenti u Srbiji ne promene stanje, nikad i niko nece! Bravo deco, kapu vam skidam!

  2. sasa каже:

    Slobodna Evropa Srbima ne treba, Srbi su se davno oslobodili.

  3. pevac каже:

    Za gospođu Turajlić Srbi su prvo spalili svoja sela u okolini Srebrenice ,a potom se sami poubijali .Sramno !

  4. Ђурић Милош Трстеник каже:

    Ма чим она не признаје жртве свога народа а велича жртве другог народа шта можете помислити о таквој особи,сем да је или умоболна или да је страни плаћеник као што су и ови из невладиних организација у Србији.И још само да питам зашто та петиција против одласка у Поточаре није окачена на нет па да можемо да је потпишемо и ми што живимо у унутрашњости Србије ! ! !

  5. Rade каже:

    Bravo, odavno ne procitah pametniji odgovor, turajlicima, biserkama,kandickima,vukovima i ostalim belosvetskim placenicima!

  6. milutin каже:

    Zna li neko kako mogu svoj potpis da dodam ovoj grupi?

  7. lili каже:

    Prof,Turajlic .dolazi vrijeme kad cete se stidjeti ovih vasih izjava!

  8. Željka каже:

    Zašto se studenti uopšte pravdaju toj penzionerki i tako joj daju na važnosti?

  9. Миле каже:

    Не да ће се стидети дотична професорка него ће и одговарати за непоштовање и неуважавање жртава са србске стране кад тад па макар на страшном Суду!

  10. SickDope каже:

    Kako mogu da potpišem peticiju ako nije kasno? 🙂

  11. Slađana каже:

    Živeće ovaj narod kad ima tako pametnu omladinu, koja sve više, nažalost, napušta ovu napaćenu zemlju.

  12. Neshko каже:

    Podrška za Srbu Turajlić, uvek i svuda! Retko dobra i normalna osoba! Setite se kakvo je bilo Ministarstvo prosvete sa njom i Gašom, a kakvi „likovi“ su posle defilovali!

  13. Mladen каже:

    Srbijanki i slicnima treba da odgovore obicni ljudi zrtve ratova protiv Srba.Nato je svojim uranijumskim bombama izvrsio genocid protiv Srbije.

  14. sneli каже:

    Bravo za odgovor. Mudar, analitican, ne ostrascen. Bravo za studente

  15. Slavko каже:

    Mesecima se priča o genocidu a ja se prisećam nekih stvari kojima su me davno učili u školi. Ajde da krenemo od toga šta je genocid. Mene su učili da je to kada se negde nekom narodu pobije sve živo bez razlke muško – žensko , mlado , staro. I vodilo se računa o starosti dece. Za vreme prvog svetskog rata moj otac je na početku imao 15 godina. I njega je deda poveo sa sobomm preko Albanije peške da bi mu sačuvao glavu. Kod kuće je ostavio osim žene još petoro dece ali oni su svi bili mladji i kao takvi sigurni. Koliko sam do sada čuo tamo su žene i mala deca autobusima prebačeni van Srebrenice. Sve ostalo sada da ne pominjem. Iz ovoga, mogu da prihvatim da je tamo izvršen zločin (zbog masovnih ubijanja) ali ne i genocid.

  16. Don каже:

    Uvek treba gledati na problem, hladne glave, objektivno i nepristrasno, sa različitih strana i aspekata, nikako sa jedne strane. U opštoj i prljavoj tuči koju je izazvala treća strana,stradale su dve strane…..svakog boli svoje….pomirenje i nastavak saradnje zahtevaju da se razumeju obe strane, ali i ne zaboravi treća strana……svaki jednostrani istup provocira drugu stranu i produkuje emotivnu reakciju, dok se treća strana mudro šuti i bez emocija vozi dalje…….

  17. zorg каже:

    Bravo,samo napred prava je spora a li dostizna.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.