ОБНОВА ХИЛАНДАРА: Непроцењиви значај светиње непрекинутог трајања

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Прошло је 11 година од пожара у манастиру Хиландар, на Светој гори, који је уништио више од половине манастирског комплекса, а до сада је обновљено више од 60 одсто манастира, у шта је уложено више од 12,5 милиона евра.

Управник Задужбине Хиландара Миливој Ранђић је рекао да је 60 одсто обновљено и да обнова не смије да стане, објављено је на сајту Српске православне цркве /СПЦ/.

Он је додао да се завршава Источно крило, улазни комплекс, почиње рад на највише пострадалом Бијелом конаку, који неће бити копија претходног, као и на прилазном путу од Јовањице, а обнова изгорјелих светиња се одвија истовремено.

„Надамо се већој ефикасности, то зависи од средстава. За сваког мислећег, свесног и савесног непроцењив је значај светиње непрекинутог трајања. Шта смо научили – после смрти увек следи васкрсење, из свега излазимо јачи, пожар је уништио много, али и дао прилику да се покажемо на том `барометру Србије`“, рекао је Ранђић.

Више од 8,5 милиона евра дала је Влада Србије, два милиона евра СПЦ, а остало су донације грађана Србије, Русије, Грчке и других земаља – наведено је на сајту СПЦ.

Хиландарска задужбина чије је средиште у Београду располаже са око 650.000 евра годишње, намијењених обнови манастира.

Радови на изгорјелом дијелу манастира започели су 2006. године, послије рашчишћавања изгорјелих објеката и израде пројеката.

Прво је обновљен конак из 1814. а после тога почела је обнова највећег од изгорјелих конака, из 1821. године, а у исто вријеме обновљена је и унапријеђена манастирска економија, подигнути су нови виноград и винарија и обновљено манастирско пристаниште.

Пожар је избио у ноћи 4. марта 2004. године, на једном од димњака конака званог Игуменарија и прогутао је, за само два часа, три конака /Стари и Бијели конак, Игуменарија/.

Током пожара нису оштећене манастирска ризница, библиотека и архив и манастирска црква Ваведења Богородице коју су у 12. вијеку зидали светитељи Сава и Симеон Мироточиви, а доградили краљ Милутин и касније кнез Лазар.

Тада су страдали и административни дио манастира, књижара, свечане просторије за госте, четири параклиса /мале унутрашње цркве/ – Светог Димитрија, Светог Саве Српског, Светог Николе и Светих четрдесет мученика Севастијстих, улазна капију с предворјем.

Дио конака био је непосредно прије тога обновљен. Један од изгорјелих конака грађен је 1640. године а друга два првих деценија 19. вијека. Штета коју је тада претрпео Хиландар је немјерљива.

Братство манастира је успјело да заустави ширење пожара, прије него што је захватио Пирг Светог Саве, ризнице и трпезарију.

Хиландар је изграђен у сјеверном дијелу Свете горе Атос, неколико километара од обале, гледано са истока.

Хиландар су као царску лавру подигли 1198. године српски владар Стефан Немања и његов син Сава, први архиепископ аутокефалне српске цркве.

Стефан, у монаштву Симеон /Мироточиви/ умро је у манастиру двије године касније. Његове мошти у Србију је потом пренио Сава како би над њима помирио завађену браћу.

У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона и фресака у Срба. Манастир је од 1988. године, попут других светогорских манастира, уврштен на Унескову листи свјетске баштине.

РТРС, Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.