ОБИЛИЋИ СА КОШАРА: На данашњи дан, пре 16 година, 2.000 шиптарских терориста напало 200 српских војника на Кошарама

 

Фото: Михаило Меденица

Фото: Михаило Меденица

На данашњи дан, пре равно 16 година, у највећем јеку НАТО бомбардовања Србије,  почео је напад албанских терориста на караулу Кошаре, на граници између Србије и Албаније.

Свега 200 војника ВЈ бранило положај од напада 2.000 припадника ОВК
Битка око граничног прелаза Раса Кошарес вођена је између 9. априла и 9. јуна 1999. године.

Циљ напада ОВК, потпомогнутог НАТО, војском Албаније и бројним страним плаћеницима био је копнени улаз преко карауле Кошаре и пресецање комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену, и потпуно преузимање комуникација између Косова и Метохије.

На Велики петак 9. априла у три сата после поноћи почела је масовна артиљеријска паљба из правца Албаније на караулу „Кошаре“, уз пешадијско учешће ОВК и припадника француске Легије странаца.
Напади су ишли из три правца: Раса Кошарес, Маја глава и караула Кошаре.

Према караули кренуло је више од 2.000 припадника ОВК, док је караулу и њену околину бранило свега 200 војника ВЈ, којима због неприступачног терена није могла да притекне у помоћ подршка оклопних јединица војске.

Фото: Михаило Меденица

Фото: Михаило Меденица

Притиснути жестоком артиљеријском ватром и нападима пешадије, војници су истог дана око 19 сати били принуђени да напусте караулу и преместе своје положаје неколико стотина метара испод ње, држећи их све до краја рата, упркос насртајима ОВК и свакодневном бомбардовању НАТО авијације. Једнако храбри као и наши војници били су и добровољци из Русије, који су по доласку у Србију инсистирали да буду упућени на Кошаре, знајући да се тамо воде најтеже битке.

Званични подаци ВЈ говоре да је у борби на Кошарама погинуло 150 припадника ОВК, међу којима и два НАТО војника (један Француз и један Италијан), као и неколико добровољаца из Алжира, док је број рањених припадника ОВК око 300.

Командант ОВК снага на Кошарама Агим Рамадани такође је погинуо у борбама око карауле, а његов непосредни претпостављени био је Рамуш Харадинај, који је после „освајања“ Кошара стекао статус националног хероја косовских Албанаца.

Сваког 9. априла Албанци прослављају пад Кошара као своју највећу војну „победу“, а на гробљу палим борцима подно карауле окупљају се породице погинулих и највиши званичници косовских власти.

Спомен-обележје борцима ОВК на Кошарама открио је пре три године лично Бајрам Реџепи.

Предсједник Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији Симо Спасић изјавио је недавно Срни да је деминирање подручја око бивше карауле на Кошарама у току и очекује се да ће се ускоро доћи до мјеста на којем су остаци војника убијених током агресије НАТО 1999. године.

Он је рекао да му је ову информацију пренео саопштио предсједник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић на састанку, којем је присуствовао и министар одбране Србије Братислав Гашић.

„Председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић рекао је да се врши деминирање тог подручја, да има велики број мина, и да ће се веома брзо доћи до те локације на Кошарама, где се налазе десетине убијених војника“, рекао је Спасић.

Он је најавио да ће Удружење ускоро покренути петицију да се у Београду подигне посебан споменик за српске жртве на Косову и Метохији на коме ће бити имена, датуми рођења и убиства и фотографијама сваког српског цивила, војника и полицајца убијеног на Косову и Метохији.

Он је указао да је то неопходно, како због тога да се страни државници приликом посјете Београду информишу о српским жртвама, тако и због подизања свијести код грађана Србије о потреби поштовања властитих жртава, на начин на који то раде сви цивилизовани народи.

Спасић је објаснио да је састанак са Гашићем и Одаловићем сличан састанак какав је ово Удружење имало са сваким новим министром одбране Србије, истичући да то Удружење не намјерава да одустане од трагања за истином о својим најмилијима.

По изјави генерала Живановића, ратног команданта у рејону Кошара, током двомјесечних борби погинуло је 108 припадника Војске СРЈ – 18 официра и подофицира, 50 редовних војника, 13 резервиста и 24 добровољца.

Михаило Меденица, Срна

Тагови: , , ,

?>