ОБИЛИЋИ СА КОШАРА: На данашњи дан, пре 16 година, 2.000 шиптарских терориста напало 200 српских војника на Кошарама

ИСКРА на Фејсбуку

 

Фото: Михаило Меденица

Фото: Михаило Меденица

На данашњи дан, пре равно 16 година, у највећем јеку НАТО бомбардовања Србије,  почео је напад албанских терориста на караулу Кошаре, на граници између Србије и Албаније.

Свега 200 војника ВЈ бранило положај од напада 2.000 припадника ОВК
Битка око граничног прелаза Раса Кошарес вођена је између 9. априла и 9. јуна 1999. године.

Циљ напада ОВК, потпомогнутог НАТО, војском Албаније и бројним страним плаћеницима био је копнени улаз преко карауле Кошаре и пресецање комуникације између јединица Војске Југославије у Ђаковици и Призрену, и потпуно преузимање комуникација између Косова и Метохије.

На Велики петак 9. априла у три сата после поноћи почела је масовна артиљеријска паљба из правца Албаније на караулу „Кошаре“, уз пешадијско учешће ОВК и припадника француске Легије странаца.
Напади су ишли из три правца: Раса Кошарес, Маја глава и караула Кошаре.

Према караули кренуло је више од 2.000 припадника ОВК, док је караулу и њену околину бранило свега 200 војника ВЈ, којима због неприступачног терена није могла да притекне у помоћ подршка оклопних јединица војске.

Фото: Михаило Меденица

Фото: Михаило Меденица

Притиснути жестоком артиљеријском ватром и нападима пешадије, војници су истог дана око 19 сати били принуђени да напусте караулу и преместе своје положаје неколико стотина метара испод ње, држећи их све до краја рата, упркос насртајима ОВК и свакодневном бомбардовању НАТО авијације. Једнако храбри као и наши војници били су и добровољци из Русије, који су по доласку у Србију инсистирали да буду упућени на Кошаре, знајући да се тамо воде најтеже битке.

Званични подаци ВЈ говоре да је у борби на Кошарама погинуло 150 припадника ОВК, међу којима и два НАТО војника (један Француз и један Италијан), као и неколико добровољаца из Алжира, док је број рањених припадника ОВК око 300.

Командант ОВК снага на Кошарама Агим Рамадани такође је погинуо у борбама око карауле, а његов непосредни претпостављени био је Рамуш Харадинај, који је после „освајања“ Кошара стекао статус националног хероја косовских Албанаца.

Сваког 9. априла Албанци прослављају пад Кошара као своју највећу војну „победу“, а на гробљу палим борцима подно карауле окупљају се породице погинулих и највиши званичници косовских власти.

Спомен-обележје борцима ОВК на Кошарама открио је пре три године лично Бајрам Реџепи.

Предсједник Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији Симо Спасић изјавио је недавно Срни да је деминирање подручја око бивше карауле на Кошарама у току и очекује се да ће се ускоро доћи до мјеста на којем су остаци војника убијених током агресије НАТО 1999. године.

Он је рекао да му је ову информацију пренео саопштио предсједник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић на састанку, којем је присуствовао и министар одбране Србије Братислав Гашић.

„Председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић рекао је да се врши деминирање тог подручја, да има велики број мина, и да ће се веома брзо доћи до те локације на Кошарама, где се налазе десетине убијених војника“, рекао је Спасић.

Он је најавио да ће Удружење ускоро покренути петицију да се у Београду подигне посебан споменик за српске жртве на Косову и Метохији на коме ће бити имена, датуми рођења и убиства и фотографијама сваког српског цивила, војника и полицајца убијеног на Косову и Метохији.

Он је указао да је то неопходно, како због тога да се страни државници приликом посјете Београду информишу о српским жртвама, тако и због подизања свијести код грађана Србије о потреби поштовања властитих жртава, на начин на који то раде сви цивилизовани народи.

Спасић је објаснио да је састанак са Гашићем и Одаловићем сличан састанак какав је ово Удружење имало са сваким новим министром одбране Србије, истичући да то Удружење не намјерава да одустане од трагања за истином о својим најмилијима.

По изјави генерала Живановића, ратног команданта у рејону Кошара, током двомјесечних борби погинуло је 108 припадника Војске СРЈ – 18 официра и подофицира, 50 редовних војника, 13 резервиста и 24 добровољца.

Михаило Меденица, Срна

Тагови: , , ,

32 коментара

  1. nebojsa каже:

    Kakve su to kukavice bile…Za krst casni I slobodu zlatnu!

    • BOJAN каже:

      Ko nije bio na kosare maja glava taj moze pricat kolike su oni picke bili.Da vam kazem ja nesto nisu oni bili upuceni o nasem brojnom stanju nisu ni sanjali tolikoj izdaji i prevari medju srbima.Vojska nije imala ni cigare ni odecu ni dovoljno hrane spavalo se u rupama punih vode mesecima obolelo se.A kada je krenuo napad sa svih strana nasa gospoda iz birroa nije imala drugo nista da izjavi nego mi smo nemocni da vam pomognemo.Znate li vi kako se danas osecaju ti momci sa kosara i ostalih slicnih mesta? neznate nikog i ne zanima to su blesni ljudi puno ih i nema medju nama vise a zove bedno da bednije nemoze.Eto u kratko o herojstvu i svemu.

      • Борац каже:

        Није ми јасно шта си хтео да кажеш са твојим постом . Поготову “ Eto u kratko o herojstvu i svemu. “

        Та твоја реченица минимизира херојство наших војника , па и твоје речи које си претходно написао . Ако може неко појашњење ?

        • bivsi каже:

          Evo borac ja cu da probam da ti odgovorim. Jeste da je Bojanu komentar malo konfuzan i nepismen, ali sustina je tacna. Imao sam tu srecu da ne budem na Kosarama, ali i nesrecu da budem ranjen na drugom mestu, pa sam lezao na VMA sa par momaka koji su preziveli Kosare. Od njihovih prica se i sad najezim. Sustina nije u tome sto su bili brojcano slabiji, nego sto su bili prepusteni sami sebi i fakticki zaboravljeni……u soku sam slusao pricu momka koji je puzao nekoliko stotina metara da bi od mrtvog Siptara uzeo cigare i konzerve iz borbenog ranca ..itd.

  2. ivan каже:

    A cemu i kome smo sve to dali vidite da nam je samo Beograd ostao a mi mislimo da i dalje imamo neku drzavu.

  3. IVAN каже:

    Moj stric je bio jedan od boraca sa Kosara i sad ima ratni sindrom.

  4. heroj каже:

    Ko nije bio dole, ne zna sta je rat. PRAVI PAKAO, ujedno vreme se nismo bojali metka i bombe vec siptarskog noza i mozga, u pravu je Bojan

  5. Sasa каже:

    Zalosno je samo sto tada vojsku nisu sibnuli dole da pobiju gamad. Da su dobili pojacanje siptari nikada ne bi napali brojnije od sebe. Nemaju petlju da ne kazem nesto drugo. Mogu samo da kazem (sluzio sam u Presevu posle bombardovanja): SVAKA CAST NASIM OFICIRIMA KOJI SU SE MAXIMALNO ZALAGALI ZA NAS. SVOJIM SAVETIMA I SVIM I SVACIM SU NAS SAVETOVALI KAKO DA SE PONASAMO I STA DA RADIMO U ODREDJENIM TRENUCIMA.
    Mozda hrana nije bila na nivou hotela,mozda mama i tata nisu dolazili da namestaju krevete ali druzenje u takvim uslovima je neprocenjivo!!! TO SE NE KUPUJE!!!
    HEROJI SA KOSARA VECNA VAM SLAVA!!!

  6. Boža prorok каже:

    Treba otvoriti ovu priču ,onakvu kava je stvarno bila ,a bila je užasna .Stradalima treba odati svu počast ,a oni koji nisu bili na visini zadatka koje im je bila u opisu posla javno označiti .

  7. pop каже:

    NEK JE VECNA SLAVA JUNACIMA!!!

  8. Zile каже:

    Bio sam na granici sa Albanijom, i bolje srece no heroji sa Kosara! Nasi najperfidniji neprijatelji galski petlovi,jos jednom su pokazali idiotizam u kontinuitetu! Srbija zaboravlja svoje sinove HEROJE! Junacima sa Kosara koji su zivi,mora se pomoci, poginulim i umrlim dostojno se oduziti! Zalosno je, Srbija ima para za perverzne parade, nema (!?), za heroje ! Ako se ovako nastavi, ko ce sutra da je brani ? Abolirani dezerteri i izdajice…peta kolona…tajkuni, lopuze ? PLACI VOLJENA ZEMLJO, PLACI SRPSKA MAJKO, DECU TI ZRTVUJU IZDAJNICKE PROTUVE !

  9. Жив каже:

    Смрт је на земљи, живот је у земљи-Овим речима нас испрати командант на камион из Глођана.То је значило, копајте момци ровове, горе.Горе су нас чекале Кошаре. Маја Глава…Смрт је на земљи,живот је у земљи!Памтите, требаће сутра.

  10. Sara каже:

    Moj brat je preživeo Košare ali ja ni
    dan danas nisam čula njegovu priču … Samo znam da je dugo posle svega imao najstrašnije noćne more. Jedno mi se urezalo u sećanje je to da kad je konačno došao kući ni sam nezna kako sav prljav,musav iznemogao. Pet dana je bio kući,molili smo ga da se ne vraća stanje je bilo očajno a njegove reči su bile“MORAM DA IDEM,JA SAM SVOJU PORODICU VIDEO ALI MOJ DRUGAR NEĆE AKO SE JA NE VRATIM. Uslov da neko drugi krene put kući je bio da se prethodni vrati u karaulu.

  11. Tomislav Mitic каже:

    Vecna slava junacima i nedaj boze da se ikada jos to ponovi jer tamo je bio pakao .

  12. Nebojsa каже:

    Pustite komentare..obicno komentarisu tatini sinovi koji su bili po tatinoj zasluzi debela pozadina!!!Bio sam!Osetio sam!Video sam!
    Slava im!!!!

  13. nepoznato! каже:

    Slava stradalim herojima.Svako dobro i dug život preživjelim ratnicima sa Košara, kao i cijelog Kosmeta

  14. "HLADNI" каже:

    Da sam znao tada, ovo što danas znam i preživljavam,bolje bi bilo da sam poginuo ili prešao na šiptarsku stranu – više bi me cenili! Da,bili smo žrtvovani a kako smo preživeli to samo Bog i mi znamo!
    Hladni – borac sa Košara, a moje ime znaju oni koji trebaju znati!
    Slava poginulima!

  15. tdex каже:

    Činjenica je da „sit gladnom ne veruje“, tj onaj koji nije doživeo Košare ne zna šta je rat. Bilo je strašno, baš onako kako su momci u prethodnim postovima opisali. Bilo je situacija da je na borbenom položaju komandovao desetar jer nije bilo drugih podoficira i oficira. Vojnici su u snegu (nadmorska visina preko 1300 m i preko leta ima snega). promrzli i bolesni držali te položaje od napada UĆK terorista grejući se na improvizovanoj peći. Graničari su sedeli u zemunicama pune vode zbog kiša. Hrana, voda i cigarete se doturala neredovno te su vojnici bili primorani da uzimaju od mrtvih i pobeglih terorista hranu i cigarete. Jedno je sigurno: vojska Jugoslavije vojnički nije pobeđena u ratu 99-te i da nije bilo tolike podrške NATO snaga – naročito iz vazduha i poslednji UĆK terorista ne bi ostao na Kosovu

  16. Zoran каже:

    Srbija se vratila SEBI !!! Jedini put kada se borci za slobodu nisu zaboravljeni i prepusteni sami sebi, je vreme Tita i Jugoslavije ! Postoje brojni dokumenti i tragovi kako se Srbija i njeni vladari odnosili prema svojim ranjenim i osakacenim borcima pocev od prvog srpskog ustanka, drugog, balkanskih ratova i prvog svetskog rata. Narocito je potresna sudbina ranjenih i osakacenih vojnika-heroja prvog svetskog rata koji su imali tu nesrecu da ostanu zivi. Prepusteni sami sebi, bolesti i gladi, nastali su za nekoliko godina. Oni koji su na Ceru, Drini, Kolubari kao pripadnici slavnih jedinica lomili tada najvecu silu koju svet do tada nije video, nestajali su tiho, u bedi, bolesti i mukama!
    Danas na floskuli „heroji Kosara“ mnogi razvijaju teorije, na krvi te dece zaradjuju svoj pogani hleb objasnjavajuci „strucno“ sta se tamo desilo a istina i stvarni heroji Kosara ostaju negde u strani i senci ! Na Kosarama izdani, u Srbiji napusteni i sami. Cast prezivelim i slava palim vitezovima Kosara !!

  17. Djakovicanka каже:

    Slava im i hvala za sve!

  18. Aleksandar каже:

    Zorane, potpuno si u pravu. Ovi od 2000 godine su najveća prevaranti koji su obmanuli narod, rasturili vojsku i pijetet o vojsci, Tita vise nema, i nema ko da ceni srpskog vojnika. Ako svi ovi kaoje sada treba narod da glasa budu na vlasti nece biti ne samo vojske nego i Srbije. Ostao nam je još samo kralj i monarhija i ako oni ne pobede nade i spasa nam više nema. Zato glasajmo samo za monarhiju.
    Neka je ve;na slava borcima sa Ko[ara i ostalih boraca. A mamine maze nikada neca shvatiti sta je borba za slobodu i otadzbinu, njih interesuje da naslede tatinu fotelju i funkciju

  19. boban каже:

    sad drecun resava sve.boze kako mi padamo na pricu.

  20. Uca 123 omb каже:

    Za Gosp. Bojana …bio sam tamo….pod.oficir…rodjeni…krunoslav ivankovic pokojnmi je rod….bice opet rata…upamtite moje reci

  21. Crnogorac каже:

    Pogresna politika nasih republika omalovazava podvige i herojska djela nase brace koji su zivot dali da bi mi danas zivjeli. Neka je vjecna slava i hvala svim HEROJIMA i zrtvama rata.

  22. RAP каже:

    90% poginulih na Kosarama su vojnici koji su pristigli iz dubine,u glupim i nepotrebnim kontranapadima i pokusajima da se povrati Maja Glava,Rasa kosares kao i sama karaula.Granicari koji su drzali prvu liniju(koji su se kasnije MORALI povuci na rezervne polozaje zbog nestanka municije,hrane itd)su imali minimalne gubitke jer su bili dobro utvrdjeni,poznavali teren jer su tu svakog dana isli u patrole i zasede i bili svesni da ako siptari tu probiju Srbija cela je ugrozena.Bili su kao sto se zna dobro rasporedjeni,po desetinama kojima su vecinom komandovali desetari.Hej ljudi!!! Desetar drzi prvu liniju fronta,a komandir karaule sa jos par oficira silazi u Batusu po municiju kao…umesto da je sa vojskom na prvoj liniji,da hrabri tu decu i bodri ih,dize moral.Mora se priznati bilo je puno kukavicluka i izdaje,sad svi nesto drze neke skupove,pricaju „kako se ginulo na Kosarama“.Nismo ni artiljerijo bili pokriveni kako je trebalo,na trenutke je bila tolika panika i konfuzija da je to strasno.Imalisu srecu siptari po nato-u jer da nije bilo tih prokletih bombardovanja i kasetnih,bila bi to druga prica.Njihovi bi se gubici merili na hiljade,a ne na stotine

  23. Veljko каже:

    Jel postoje imena svih poginulih i gde?

  24. pop каже:

    Bojan je u pravu,Djurkovic je gledao samo kako da dobije cin i ispadne heroj preko tudjih zivota.Sta god da su mu vojnici tada pricalo i zalili se on nije hteo ni da cuje i nazivao ih pic…cama.Pravio se lud,kao zna on kako je neprijatelj naoruzan i kolko ga ima.Kaze bojite se 20 siptara naoruzanih tandzarama.A nije smeo da se pojavi na karauli.Ostalim oficirima i podoficirima kapu dole,a obicnim vojnicima tron do neba.

  25. 63пбр. каже:

    Слава палим саборцима,вечна им памјат…Шта је било,било је, а могло је бити боље или горе!Није крива мајка Србија,већ људи који су је водили и који је данас воде.Можда се и покрене нешто позитивно у нашу корист,наравно,први ћу да упалим ауто и одем до Јуника,па на скретању десно..Моја јединица има недовршеног посла…

  26. Steva каже:

    Nisam bio tamo,bio sam balavac u to vreme.Znam neke koji su bili tamo,koji su kako kazu usli u Albaniju kad je pocelo ciscenje dok se jebeni smrdljivi NATO nije umesao seme li mu jebem,kao i ostalima koji su dosli u pomoc Albancima.Dva brata su mi bila tamo i dva druga.Kao sto Sara rece,ili vec ko,neki su psihicki popustili pa i moja braca,hvala Gospodu Bogu sada su ok,a bilo je veoma gadno kad se vratise kuci.I dan danas imaju traume,kad bi pricali o tome,glas bi im zadrhtao,oci napunile suza.Ne bih o njihovim imenima,ali eto,brata mog su vezivali da bi usao u jebeno minsko polje da pokupi ostatke svog druga,dok je drugi pao pogodjen na njega u rovu (moozda ce neko odavde znati o kome se radi),a jedan od drugova je izgubio nogu prilikom aktivacije bombe dok je staresina poginuo bacivsi se na istu kako bi spasao vojnike.Slava svima koji nisu medju zivima.Svakakve price sam cuo,i svi koji ste bili dole cu reci da ste veliki junaci,ponos i dika nase male,ali ipak meni lepe zemlje.Hvala vam za vernost i odanost,mada niste ni imali gde.Pokupili su vas i bez znanja odveli dole a da niste ni znali sta je u pitanju,Pravac iz kasarna pa na kosovo.Pravde nema,i nece je nikad Biti,ali BOGA ima,on neka sudi svima koji su krivi za vas pretpljeni strah,bol,patnju.Zrtvovali ste vase zivote za nesto sto su nam oduzeli,ali vi ste svakako nasi najveci junaci upamtite to,nas ponos i dika i nikad ne trebate biti zaboravljeni.

  27. Ooooo каже:

    Ne ginu ljudi za drzavu nego za olose zato ne junacite se. Da bi sutra bili mrtvi ili obogaljeni za one koji su vam to i uradili i na vama zaradili .toliko

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.