НОВА УЈДУРМА: Брисел згазио сопствена правила да би уценио Србију – против Русије

ИСКРА на Фејсбуку

ЕУ Србија (Фото: Sptunik/ DEMOKRATSKA STRANKA )

Званичници ЕУ стално помињу да Србија треба да усклади своју спољну политику са спољном политиком ЕУ, али до сада је то питање остављано за крај преговора о приступању. Међутим, Стратегија ЕУ за Западни Балкан позива на што хитније решавање свих питања, па и овог.

Једна реченица са јучерашње конференције за медије српског председника Александра Вучића и европског комесара за суседску политику Јоханеса Хана готово да је промакла свим медијима.

У изазове који стоје пред Београдом, Вучић је убројао и усклађивање спољне политике са ЕУ, укључујући и рестриктивне мере, у чему види додатни притисак на Србију због односа које има са Руском Федерацијом. Такође, објаснио је да тај захтев није у складу са преговарачким процесом.

Дакле, Европска комисија је у Стратегији, која је политички акт, у суштини поновила захтев да Београд уведе санкције Русији, а истовремено та „обавеза“ уопште није на дневном реду приступних преговора које Србија води са Бриселом. Да ли је и сама ЕУ прекршила сопствена процедурална правила како би хитно остварила свој геополитички циљ — „протеривање“ Русије са Западног Балкана.

До сада је, вероватно због релаксирања преговарачког процеса, наглашавано да усклађивање спољне политике Србије са ЕУ долази на крају преговарачког процеса, или чак и после његовог завршетка, у интермецу између краја преговора и самог уласка Србије у Унију.

Због тога нови захтев Стратегије ЕК за Западни Балкан звучи помало изненађујуће, јер према њој испада да Србија своју спољну политику треба што пре да усклади са политиком Уније. То у преводу значи — раскидање економских и политичких веза са Русијом и придруживање европским санкцијама против те земље.

Конфузија настаје због тога што се ради о недефинисаним терминима, оцењује за Спутњик политиколог Александар Павић:

„Када се каже ’што пре‘, то је исто то што је речено за правно-обавезујући споразум са тзв. Косовом. Али то, опет, нема тачну временску одредницу. И уопште, та цела стратегија сама признаје да није чврсто закована у камену и у њој нема ништа што нас обавезује да урадимо било шта до било ког рока, осим ако ми то сами не кажемо“, каже Павић.

Стратегија је једва усвојена, додаје он, уз противљење Шпаније, а вероватно и уз противљење још понеког, и тако је конципирана да више представља списак лепих жеља ЕУ.

„И, наравно, то је пропагандна алатка да се Србија гурне у прављење уступака које суштински не мора да направи јер нам 2025. година није обећана, него је само речено да ћемо ући ако све буде како треба и урадимо све оно што све траже од нас. Овде се више ствара вештачка нервоза од стране ЕУ лобија у Србији, укључујући и неке политичаре. Они нам дају осећај ургенције, да морамо колико сутра да урадимо ово или оно, што је противно нашим интересима, а ни у једном папиру се не каже: ’Ви ћете то морати да урадите до тад и тад, или ће следити санкције‘“, каже Павић.

Павић наглашава и још једну ствар која се, како каже, не помиње у српским медијима. У Стратегији се помиње да се ради на томе да земље Западног Балкана постану чланице Енергетске заједнице, што ће, каже Павић, имати негативан утицај на енергетску политику Србије према Русији.

Стратегију морају да поштују само они којима је стало да Србија по сваку цену уђе у ЕУ и не питају за ту цену, каже Павић. Међутим, као држава, додаје он, не морамо да је поштујемо.

Према речима Слободана Јанковића из београдског Института за међународне политику и привреду, нема супротности између досадашњег преговарачког процеса и Стратегије, јер нема докумената у којима пише да ће се усклађивање спољних политика догодити на крају процеса, већ се каже — „до краја“.

„До краја може да буде на почетку, у средини, а може да буде и на самом крају. Оно што се разликује у најновијој Стратегији ЕУ за Западни Балкан у односу на претходне документе јесте хитност. Тражи се, дакле, да се ствари хитно уреде“, наглашава Јанковић.

Ако се пажљиво прочитају анекси Стратегије, каже Јанковић, види се да готово у свим областима Србија и Црна Гора морају ове и следеће године да заврше са реформама, а што се тиче Србије и да реши питање Косова и Метохије, али и да, како Јанковић каже, уведе санкције Русији.

„Та хитност говори о слабости ЕУ, говори о паници у ЕУ управо због промена на ширем спољнополитичком плану“, објашњава Јанковић.

Стратегијом ЕУ прописује се да Србија све мора да заврши до 2020. године, каже Јанковић, али Србија не мора да поштује задате рокове. Пре сто година, Србија је била једна од двадесетак независних држава на свету, додаје он, а сада треба да починимо, како каже, салто мортале и да се одрекнемо сопствене државе када на свету постоји око 200 држава.

Србија има уговорну обавезу кроз Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП), а и у преговарачком оквиру јасно је речено да треба радити на прогресивном прилагођавању спољној политици ЕУ, објашњава стручњак за ЕУ Милан Игрутиновић из Института за европске студије.

„Крајњи резултат тог процеса је пре самог прикључење, а то је не пре 2025. године. Али то је све лабилно дефинисано. То схватање постоји и записано је у нашим уговорним обавезама. У техничком смислу, то се ради кроз Поглавље 31, спољна и безбедносна политика, које није отворено. Скрининг је завршен 2014. године, али наша страна никада није добила записник“, каже Игрутиновић.

Једна од теорија због чега Србија чека четири године на записник о скринингу Поглавља 31 јесте да унутар ЕУ постоји неслагање у вези са тим да ли у позицији према Србији треба укључити и обавезу да Србија уведе санкције Русији, а друга је да званичницима ЕУ спољна политика Србије није посебно битна, додаје Игрутиновић.

Дипломатски притисак да Србија што пре усклади спољну политику са ЕУ постоји и он не мора нужно да долази из Брисела, већ и из Берлина, Вашингтона и других западних престоница.

„То је ствар текуће политике и политичке вештине. Наша обавеза, дакле, постоји, али не могу да вас притисну зато што не постоји обавеза да ви то урадите пет или шест година пре уласка. Формално ће зависити од тога ако се отвори Поглавље 31, да ли ће оно у себи имати нека такозвана прелазна мерила и како ће се у том склопу то решавати. Али све је ствар дневне политике“, каже Игрутиновић.

И он наглашава непостојање временских оквира, а да ли ће политички став изнет у Стратегији званичници ЕУ преточити у, како каже, неиздрживи практични политички притисак, да Србија уведе санкције Русији 2019. године, тек ће се видети.

ЕУ то може да уради кроз разне видове притисака, формално може то да уради кроз отварање Поглавља 31, али све зависи од текућих политичких догађаја.

rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић

Тагови: , ,

1 коментар

  1. Зоран Матијевић каже:

    Па овде је и малом детету јасно, Запад не признаје право на демократију и слободу ако је другачија од њихових поимања тих појмова. Све што раде, раде на штету православних, просто да се човек уплаши толике мржње.
    Никада ми неће бити јасно којим методама ове наше несрећнике чим дођу на власт натерају да као мантру понављају „Европа нема алтернативу“.
    Па зар не схватају да што више то понављају народу се Европа све више гади.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.