ВИСОКИ ДЕЧАНИ ПОНОВО НА УДАРУ АЛБАНАЦА: Срби у мјесту Дечани „сигурни“, тамо их више нема јер су одано протјерани!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: glassrpske.com

Фото: glassrpske.com

Најављени протести Албанаца због повраћаја земљишта српском манастиру могли би да подигну међуетничке тензије, пише Спутњик.

Такође, протести могу да радикализују несугласице међу албанским партијама, што би директно могло да се одрази на српску заједницу на Космету.

Приштински медији пуни су натписа да одлука уставног суда Косова о враћању земљишта Манастиру Високи Дечани, због чега су Албанци најавили масовне протесте, могу да доведу од нових међунационалних тензија.

Да ли Дечани могу да буду „окидач“ за нове нападе на Србе на Косову за Спутњик су коментарисали Славно Симић, предсједник Српске листе, и аналитичар Душан Пророковић из Центра за стратешку културу.

Пророковић каже да су у самом мјесту Дечани, гдје би протести и требало да буду одржани, „Срби сигурни, јер су одатле одавно протерани“, односно тамо их више нема. Он процјењује да би сами протести могли да буду усмјерени на сам Манастир Дечани, али се уједно и нада да би у том случају реаговале снаге Кфора које су и до сада штитиле тај манастир.

„Ако се ствар сагледа са свих страна, може доћи до пораста међуетничких тензија, али и до радикализације односа између албанских субјеката, јер се по изјавама албанских аналитичара и политичара види колико је ово врућа тема. Део албанских политичара брани ову одлуку суда, а део је против ње. Пре бих рекао да може да дође до сукоба међу Албанцима, него до немира у Митровици или негде друге“, убијеђен је Пророковић.

Он при томе не спори чињеницу да може да се деси да у политичком сукобу Албанца Срби могу на крају извуку „дебљи крај“.

„Ствари су много дубље. Ова одлука тзв. уставног суд Косова се темељи на претходној одлуци Републике Србије из деведесетих када је Дечанима враћено 24 хектара земљишта. Ту се отвара спор између албанских партија — да ли испоштовати ово правно наслеђе Републике Србије или не. У том контексту јасно је да ће албанска опозиција и те како пребацивати владајућој опцији да је поново попустљива према Србији и да Косово није независна држава, као и да се поштују раније одлуке, како они кажу, ’окупатора‘. То ће бити већ виђени ’фолклор‘, али наглашавам да увек постоји опасност да се међуетнички сукоб прелије ка Србима превасходно у Косовској Митровици. Сматрам да демонстрације око Дечана могу да представљају окидач међуетничких тензија“, закључује Пророковић.

Славко Симић, предсједник Српске листе вјерује да је најављени протест у Дечанима одраз демократије, али да никако не би требало да буде насилан.

„Очекујем да Албанци не упиру прстом ни према СПЦ ни према Србима, јер то није добро, посебно кад се чини да је та међуетничка тензија на неком нормалном нивоу. Међутим, ако дође до ескалације сукоба мора се предузети све да се спречи прилаз Манастиру, али и било ком грађанину српске заједнице“, каже Симић.

Иначе, одлука уставног суда Косова о повратку земљишта српском манастиру, тешко је пала градоначелнику Дечана Расиму Сељманају, који је изјавио је да је одлука „неправедна и политички мотивисана“, као и да ће уложити жалбу на одлуку.

Руководство општине Дечани заказало је за сутра у подне демонстрације у том граду против одлуке косовског уставног суда да су Високи Дечани власници 24 хектара земљишта око тог манастира. Он је за косовске медије рекао да зна ко је одговоран за одржавање мира, али и додао да је у позицији да мора да брани интересе грађана, као и да њихов интерес није да земљиште буде додијељено Манастиру Високи Дечани.

Са друге стране, поједини косовски медији преносе да власти и становници општине Дечани неће поштовати прошлонедјељну одлуку косовског уставног суда. Иначе, Кфор је појачао своје присуство у околини Манастира.

glassrpske.com

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.