НОСИЛАЦ ИДЕЈЕ ОСЛОБОЂЕЊА ОД РОПСТВА: Николић и Додик на откривању споменика Принципу

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Срна

Фото: Срна

Председници Србије и Републике Српске (РС) Томислав Николић и Милорад Додик присуствовали су данас откривању споменика Гаврилу Принципу у Финансијском парку, а Николић је поручио да је Принцип био носилац идеје ослобођења од ропства, која је тада кружила Европом.

„Ако је Винстон Черчил у својој књизи ‘Непознати рат’ написао да је Принцип умро у затвору, а споменик који су његови сународници подигли слави његов и њихов злочин и геноцид, онда не чуди и предлог резолуције о Сребреници, којим би од данас симбол злочина била само Сребреница“, поручио је председник Николић.

Он је рекао да неће дозволити вређање покланих и маљем убијених Срба у Јасеновцу, Старој Градишки, Јадовну, стрељаних у Краљеву и Крагујевцу, живих подављених у Новом Саду.

„Гаврило Принцип у Србији није имао споменик, а ништа није случајно, чекало се да о томе одлучују људи који живе по његовим принципима слободе, независности, заједништва, чекало се да у Србији о Принципу одлучују они који не би рушили његов споменик да је, којим случајем, до сада било храбрости да буде подигнут“, истакао је председник.

Судове и оцене о Принципу и његовом споменику одређивали су, како је истакао, историјски вртлози и дневне потребе.

Све што се у протеклих сто година градило и разграђивало, зидало и рушило, свака промена у држави и друштву, од Југославије до Федерације БиХ, политичка превирања, међунационални односи, преламали су се кроз однос према споменику Принципу у Сарајеву, подвукао је Николић и додао да је споменик постављан па рушен, мењан…

Фото: Срна

Фото: Срна

Тај споменик, додао је Николић, није служио култури сећања и утемељеним вредносним историјским судовима.

„Најлакше је данас за све окривљавати Србију и Србе. Зато у назови историјским тумачењима читамо да може да се стави знак апсолутне повезаности између сарајевског атентата и Првог светског рата, као покушај амнестије агресора и окривљавања нападнутог, оног који је сву своју дипломатску снагу усресредио да избегне рат“, указао је Николић.

Он је оценио да би рата било, што се Аустро-Угарске и Немачке тиче, и без Видовдана у Сарајеву 1914.године, и без Принципа.

Према његовим речима, због тога се не смеју изгубити ни битке које се данас воде кроз књиге, расправе преко медија, интернета, како се не би изгубили и ореол праведника и победника.

„Ореол праведника и победника смо заслужили и добили за време и непосредно после оба светска рата“, рекао је Николић и подсетио да Србија тада, као сада, као и увек била против рата.

„Принцип је био херој, симбол ослободилачких идеја, тираноубица, носилац идеје ослобођења од ропства, која је кружила Европом“, подвукао је председник Србије.

Србија, навео је, ни данас не брани Принципа и његове другове, већ они бране Србију својом одбраном на суђењу које није било завршено када је увелико рат трајао, својим истрајавањем на истини, идејама и мотивима, чак и онда када су тамновали у нељудским условима и умирали на мукама.

„Србија свој однос према ‘побуњеним анђелима’, како их назива нобеловац Иво Андрић, исказује сада и овде спомеником Гаврилу Принципу, на који се чекало годину више од једног века“, закључио је Николић.

Споменик Гаврилу Принципу, који је постављен на углу Немањине и Сарајевске улице у Београду, дело је смедеревског вајара Зорана Кузмановића и изливен је у два примерка, једна статуа је у Источном Сарајеву, а сада, годину дана касније, други одливак, дар Републике Српске, донет је у Београд на 101. годишњицу атентата у Сарајеву.

Споменик, који је освештао владика Атанасије Ракита, је висок два метра и тежак 350 килограма.

Новости, Taнјуг

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.