НОРВЕШКИ САН: За годину дана медицинска сестра купила стан и кола

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

„Никада нисам помишљала да ће доћи тренутак када ћу напустити Србију, али је последњих неколико година мој супруг више пута предлагао одлазак у Немачку како бисмо с зарађеним платама имали нормалан живот. Пре четири месеца почела сам да живим у Немачкој. Понижавајуће ниске плате сестара, стагнирање у развоју сестринства, нерегулисано високо школовање и изостајање адекватног награђивања правих вредности јесу, ипак, кључни разлози моје одлуке да одем. Знала сам да ћу бити плаћена толико да могу нормално да живим.”

Овим речима Јагода Симић, медицинска сестра из Београда, која је дуго година радила у Дому здравља „Стари град”, објашњава због чега је одлучила да напусти Србију и посао потражи у иностранству. Запослење је нашла преко легалних агенција за запошљавање и сада ради у приватној амбуланти за интензивну негу у кућним условима.

Интересантно је да је власница амбуланте један од покретача новог концепта рада у Немачкој, а у питању је иначе медицинска сестра са подручја бивше Југославије, која је некада неговала Јосипа Броза Тита.

„Некима се чини да је све лако, али признајем да није, јер остављате део живота у Србији. Задовољна сам новчаном надокнадом, а након нострификације дипломе, коју очекујем следећег месеца, плата ће ми бити повећана. Постоји могућност и за додатни, то јест прековремени рад, где вам је дозвољено да у другој амбуланти радите 24 часа и да не платите порез на ту зараду”, каже Симићева за „Политику”.

И медицинска сестра Бранка Мирић је срећу потражила у иностранству. Отишла је у Норвешку у септембру 2010. године. Тренутно је запослена у једној здравственој установи на одељењу продужене здравствене неге, постала је инструктор за курсеве о томе како се процењује стање пацијената, а недавно је предложена за представника клинике у сестринској комори. Каже да постоји велика разлика између медицинске сестре у Србији и оне која ради у Норвешкој јер је тамо ова професија поштована и од њих се очекује да допринесу лечењу пацијента, предлажу поступке лечења и рехабилитације, прате дејство терапије…

„Добила сам одмах лиценцу за медицинске сестре јер сам имала високо образовање и специјализацију. Норвешки језик сам учила у Београду. Добила сам посао преко једног бироа за запошљавање и имала уговор на две године, а радила сам у три различите установе. Од 2012. године живим у граду Драмену јер сам добила сталан посао као медицинска сестра специјалиста. Презадовољна сам јер сам у 2013. од плате могла да купим стан, ауто и све неопходне ствари. Долазим у Београд неколико пута годишње и могу да приуштим разна путовања. То је, мислим, довољан разлог да се напусти Србија јер од сестринске плате не може да се преживи у нашој земљи, а ни да се школују деца”, додала је Мирићева.

У последње време највише медицинских сестара одлази трбухом за крухом у скандинавске земље и Немачку, а ако се такав тренд настави, ситуација ће бити слична као са лекарима – неће имати ко да брине о пацијентима.

Искуство Верице Миловановић, председнице Форума наставника и професора здравствене неге средњих и високих струковних школа за медицинске сестре, говори да је око 50 одсто студената високих струковних школа где се школују сестре спремно да оде у иностранство и да због тога уче стране језике. Одлазак сестара у иностранство највише се догађа због високих плата, али и услова рада.

„По стандардима, на пример, у јединицама интензивне неге у болницама на 10 постеља мора да ради 20 сестара. А у пракси имамо једну или две. Много је битно да медицинска сестра има са ким да подели посао. Најјефтинија радна снага у здравственом систему у односу на посао који пружа јесте сестра. Жене које се баве овим послом овде имају плату у просеку око 33.000 динара, а реално је да она износи од 50.000 до 70.000 динара. Морају да раде посао и спремачице и болничара и административаца, а у једном делу и лекара. Чињеница је да најбоље сестре одлазе из Србије”, додаје Миловановићева.

Још више сестара би отишло у иностранство да зна језике, сматра Небојша Вацић, председник Националне асоцијације удружења здравствених радника Србије, јер им је управо то највећа баријера. Оне са завршеном средњом школом у другим земљама могу да раде као болничари и имају од 1.200 до 1.700 евра плату, а оне које имају високо образовање добијају већи положај и зараду од 1.800 до 2.200 евра.

Годишње оде неколико стотина сестара

Сваке године из Србије у иностранство одлази неколико стотина медицинских сестара како би нашле бољи посао, појашњава Драган Бисенић, председник Синдиката медицинских сестара и техничара Србије, а свакога дана у матичну комору стигне од два до пет захтева за издавање сертификата неопходних за одлазак.

– Одлазе и оне које су запослене, али и незапослене. Чини ми се да их се иселило више него лекара. Доста се траже у Немачкој, и то у селима и варошицама изван великих градова јер тамо њихови држављани не желе да раде. Раније су са нашим дипломама сестре могле да буду само неговатељице у старачким домовима, али је сада ситуација другачија. Међу најтраженијима су педијатријске сестре – додаје Бисенић.

Д. Давидов Кесар, Политика

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.