НИКОЛИЋ: Век од Топличког устанка а да ли памтимо хероје?

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: in4s.net

Поводом 100-годишњице обележавања Топличког устанка, КМ Новине су објавиле разговор са  Дарком Николићем новинаром и аутором романа „Гвоздени пук“.

КМ Новине: Прошло је 100 година од Топличког устанка, колико смо као народ остали привржени вредностима које смо гајили тада?

Николић: Генерализација је опасна ствар. Често може да доведе до погрешних закључака. А чак и када је са добром намером, она може да, неправедно, изузме из закључака све оне дивне појединце, или групе, који се не уклапају у уопшту слику. Та слика, међутим, више је тамна него светла када је реч о привржености ондашњим вредностима. Зашто је то тако, посебно је питање, али се одговор назире у континуираном раду на томе да се те вредности замене неким другим. И, да не упиремо сада прстом у нека времена прошла, у којима је било прилично опасно исповедати оне божанске вредности у које су толико веровали наши преци, можда је боље окренути се садашњности и изградити себе на такав начин – да нам будућност буде светлија.

КМ Новине: јесмо ли достојни наших предака тог периода, чије смо четврто колено?

Николић: Колективна свест не може да се изгради ако се не изгради најпре у појединцу. Можда неко од нас до јуче није био достојан свог прадеде, али то не значи да неће бити сутра. А да би се то десило, баш данас треба да уђе у борбу са својим слабостима.“Да би нам било боље, морамо ми да будемо бољи„, лепо рече блаженопочивши Патријарх Павле.

КМ Новине:  Како Вама делују тврдње да је Гвоздени пук, о коме сте написали роман на основу историјских чињеница после опсежног двогодишењег истраживања, био састављен махом од Црногораца који су ту живели, а што не звучи баш реално ако се и површно познаје тај крај?

Николић: Моје истраживање је највише обухватило догађаје у којима је сам Гвоздени пук био један од актера, почев од 1912. године и његових првих ратних активности. Како је време одмицало, а моје скромно знање нарастало, приметио сам да се многи поносе полуистинама.А „полуистина је опаснија од лажи“, рече једном Патријарх Павле.

На пример, нека сјајна фотографија се наведе као пример јунаштва Гвозденог пука, а притом на њој уопште није Гвоздени пук. Или, неко прогласи песму „Пукни зоро“ за „химну Гвозденог пука“, а притом она настала пре неку годину, за потребе филма „Монтевидео“. Дакле, са једне стране постоји недовољна образованост становништва, али истовремено и његова огромна потреба да више о томе зна. И, то је сјајна ствар. Не треба у свему гледати ону мрачнију страну већ оно што је добро – искористити као полазну тачку за нешто веће, лепше, опште корисно.

Што се тиче Црногораца… То је јако незахвално рећи. Најпре, чињеница је да је ту било људи са разних подручја, али свима њима су породице најмање три и по деценије већ живеле у Топличком крају. Просто, доселили су се 1879, када су Обреновићи населили тај део тек ослобођене Србије. Притом, уопште нису сви досељеници, који су чинили око 50% укупног становништва тог краја, били из Црне Горе. Напротив. Било их је јако много са Косова и Метохије, из Херцеговине, чак из Војводине. Наравно, и из Црне Горе. Али, тачан број је тешко утврдити. По некој математичкој логици, ако су 50% становништва „староседеоци“, онда је, имајући у виду досељенике из 1879, у укупном демографском броју до 20% било Црногогораца, 15% људи са КиМ, 10% из Херцеговине, 5% из осталих крајева Србије (и 50% стари Моравци, који су ту били и раније). Али, то је 1879.година.

Како сам аутор каже „Ова, прва књига (од три планирана дела) је о формирању и борбама 1912., у Првом балканском рату, када су се и искристалисале њихове идеје, начини понашања и људи – који су их потом прославили и 1913. против Бугара, и потом у Великом рату“ што и јесте време трајања овог устанка. Иначе, роман садржи све што је Николић пронашао у скоро двогодишњем, свакодневном истраживању у архивама музеја, војске али и потомака ратника и других извора.

КМ Новине: У сваком случају је то време на које имамо и право и обавезу да будемо поносни и да га истичемо што углавном пропуштамо. Шта смо требали, можда и морали, да у свести имамо као јаку поруку тог периода а која би нам данас била водиља?

Николић: Тадашњи српски војник није се одрицао Бога. За њега су истина, вера, љубав и нада били не само божанске категорије, већ идеје водиље. А љубав према слободи била је можда и најјача. Свест о важности заједништва, такође. То су управо вредности које су ондашњем народу и помогле да кроз истинску Голготу прође и, васкрснувши, постане она генерација на коју ће се многе угледати.

КМ Новине: Да смо остали доследни прецима, да ли би данас могло да нам се дешава у држави све ово што се дешава?

Николић: Да смо остали доследни прецима, не би нам се на личном плану дешавало све оно што нам се дешава. Ми смо се њих, несвесно, малтене одрекли. Стање у држави је само слика стања у друштву, које је слика стања појединца.

КМ Новине: Ви сте уложили огроман труд да нам својим романом приближите вредности и човека, Србина, тог времена. Колико сте у томе успели по личној процени, иако је то мало незахвално питање?

Николић: У роману, а у штампу ускоро улази први део романа о Гвозденом пуку, од четристотинак страница, налази се више хиљада аутентичних детаља, разговора, дневничких и мемоарских записа, као и чињеница из војних и државних архива, којима ће, нарочито млађа популација, моћи да стекне потпун увид о том времену, размишљањима, гео-политичкој ситуацији и, пре свега, стилу живота оних који су чинили најодликованију јединицу у историји српске војске. Али, више од тога, ово је једно сведочанство о ономе што ми, у суштини јесмо. Само смо заборавили шта смо.

in4s.net

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.