НИКОЛИЋ НА КРФУ: На Виду и Крфу остали они који су изборили слободу за потомство

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Предсједник Србије Томислав Николић поручио је данас на церемонији обиљежавања 100 година од искрцавања српске војске на грчка острва Крф и Видо, да се на том простору одиграла једна од највећих драма у историји српског народа, а да су душе 7.147 српских војника и дјечака – регрута који су ту умрли, отишле у своју Србију заједно са слободом освојеном за дјецу њихове дјеце.

Николић је у говору подсјетио да се на Крфу давне 1916. године смјестила цијела српска држава са свим својим институцијама, да је са својом војском био и измучени стари краљ Петар Карађорђевић, а да су хроничари тог времена попут белгијског нобеловца Мориса Метерлинка оцијенили да „нема жртве која би се могла упоредити са оном коју су они дали“.

„Метерлинк је тада оценио да због тога нема славе која би се могла узвисити тако високо као њихова, нити захвалности која би могла превазићи ону коју им дугујемо. Они не само што имају право на најлепше место у нашим успоменама, они имају право на све наше успомене, на све оно што смо ми, јер ми постојимо само због њих“, рекао је Николић.

Он је указао на ријечи краља Петра изречене те 1916. године да је рат који се водио тад прије свега рат „неслободних против слободних људи“.

„Нека Бог сачува сваког да не позна и не искуси оно што смо ми тад искусили и проживели усред зиме, путева нема, нема стаза, десетине хиљаде умиру од хладноће, глади и умора, жене и деца… Жалим само што нисам био у броју оних који су помрли, говорио је краљ Петар Први“, подсјетио је предсједник Николић.

Он је истакао да потоњи Срби вјерују да Солунски фронт 1915. године није могао да спаси српску војску, иако су у Нишу савезнике чекали славолуци окићени цвијећем и нада народа да ће европске војске стићи.

„Верујемо да би нам помогли да су могли и да би спречили да Аустријанци, Мађари, Немци, Бугари прегазе Србију….. Веровали смо у себе и натерали савезнике да нам дозволе да пробијемо Солунски фронт 1918. године, чиме је сломљена кичма силама Осовине и окончан до тада највећи рат у историји цивилизације“, подсјетио је Николић.

Он је истакао да српски народ никада неће заборавити да су заједно са Србима, на том фронту гинули војници из Русије, Француске Енглеске, Ирске, Шкотске, Грчке, војска Есад паше, Канаде, Италије.

„По личној наредби цара Николаја у Солун је на, како су га они звали, Македонски или Заборављени фронт, стигло 10.000 руских војника, најбољих припадника московског војног округа. Мада су се сви отимали за њих, они су се по својој вољи борили у саставу српске војске. Погинуло је око 4.300 руских војника“, рекао је Николић.

Он је истакао да њих Србија никада неће заборавити.

„Нама су причали, а ми причамо нашој деци, они својој, а они њиховој, о страдању, патњи, жртви српске младости, о `плавој гробници`, о томе како је скупа реч слобода“, рекао је Николић.

Градоначелник Крфа Костас Николузос је подсјетио да је у периоду од 1916. до 1918. године на Крфу било смјештено 150.000 српских војника и избјеглица, да је њих најмање 10 .000 остало у „топлој земљи и сланим водама Крфа“ и успостављене нераскидиве везе које су се потврдиле у времену.

„У рату 1992 и 1999, када је ваш народ великим крвопролићем платио распад Југославије и отворену америчку интервенију и покушао да поново започне свој живот из рушевина НАТО бомбардовања, Крфљани нису само понудили хуманитарну помоћ, већ су и оштро реаговали, као и сви Грци, пјевајући на протестима пјесму `Тамо далеко`“, рекао је Николузос.

Он је нагласио да данас, када Грчка проживљава тешку кризу присуство Срба Грцима много значи и даје им снагу.

Срна

Тагови: , , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.