НИКО НЕ ЗНА ШТА СУ МУКЕ ТЕШКЕ: Срби на Крфу, поглед после 100 година

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

Радио-телевизија Србије започела је снимање документарног филма „Срби на Крфу“, који кроз хронологију догађаја бележи једно од највећих страдања српске војске и народа – Албанску голготу. Филм доноси нове и до сада необјављене фотографије и видео-материјал који су забележиле савезничке армије (Француска, Велика Британија и Италија) током боравка српске војске у Албанији и њене евакуације на грчко острво Крф.

Хронологију догађаjа од тренутка велике аустроугарско-немачко-бугарске офанзиве до доласка на Крф, презентује професор Филозофског факултета, историчар др Милош Ковић. На аутентичним локацијама у Србији, Црној Гори, Албанији и Грчкој биће испричана и приказана сва страдања, страхоте и трагедија које су тих дана задесиле српску државу.

Кроз аналитичну и систематичну претрагу бројних књига, записа и ратних дневника савременика, професор Милош Ковић донеће бројне занимљивости и појединости у вези са повлачењем које до сада нису биле толико познате. На путу којим је прошла српска војска пре сто година, професор Милош Ковић разговараће и са локалним историчарима.

Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

Аутентична прича на аутентичним локацијама, фото и видео материјал из тог периода само су неки од детаља који ће гледаоцу документарног филма „Срби на Крфу“ приближити време и догађаје од пре сто година.

Новитет који доноси документарни филм ауторке Слађане Зарић су и архивски материјали савезничких армија који сe данас чувају у британским, италијанским и француским архивима. Извештаји иностраних генерала, официра, лекара и новинара из Албаније и са Крфа дају још један допринос у сагледавању тадашњих тешких околности.

Завршен је први део снимања у Србији и у Великој Британији. У архивима британског војног музеја пронађен је драгоцени и до сада необјављени дневник енглеског адмирала Ернеста Трубриџа, који се као командант британске мисије на Дунаву повлачио са српском војском преко Албаније. Трубриџ је у српској историји остао забележен и као командант евакуације српске војске у албанској луци Свети Јован Медовски, а потом је на Солунском фронту постао лични саветник за војна питања регента Александра.

Камера РТС-а је у породичној кући адмирала Трубриџа забележила бројна висока српска одликовања, којима би ретко који српски официр из онога времена могао да се похвали. За помоћ коју је пружио српској војсци и народу, адмирал Трубриџ је одликован војним Белим орлом првога степена, носилац је и првог степена Белог орла за цивилна питања, одликован је и официрским Карађорђевим орденом са мачевима другог, трећег и четвртог степена. О овом веома угледном енглеском аристократи (његова породица је носилац аристократске титуле баронета) у српској историографији мало се зна.

Први део документарног филма снимљен је у Београду, Нишу, Краљеву, на Магличу, у Студеници, Рашкој, Косовској Митровици, Пећи, Призрену и у Лонодну. У септембру је планирано снимање у Црној Гори (Чакор, кањон реке Цијевне, Скадарско језеро), Албанији (Љум Кула, Пука, Скадар, Фијер, Валона…), Грчкој (Крф), Италији (Бриндизи) и Француској (Париз).

Планирано је да премијера филма буде одржана на Крфу 2016. године, током обележавања стогодишњица Албанске голготе и евакуације српске војске на Крф.

Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

Документарни филм „Срби на Крфу“ реализује се у копродукцији Радио-телевизије Србије, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије и Министарства одбране Републике Србије. Истраживање у Лондону финансирао је, посредством Амбасаде Велике Британије у Србији, Одбор за обележавање Првог светског рата Велике Британије.

Ауторка филма је Слађана Зарић, редитељка Ивана Стивенс, новинар Весна Илић, директор фотографије Петар Вујанић. Продуценти филма су Снежана Родић Синђелић и Добривоје Илић.

Долазак на Крф

Француска влада је, после апела  руског цара да савезници помогну спрпској војци, одлучила, 28. јануара 1916. године,  да њена морнарица као приоритет постави извлачење  српских трупа из Албаније.

Од тога дана савезнички бродови су почели убрзано превожење. До 15. фебруара превезено је на грчко острво Крф 135.000 људи и у Бизерту (Тунис) око 10.000 људи.

Прво искрцавање на Крфу, ‘Острву спаса’ како су га прозвали Срби, било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града Крфа. До априла се на Крфу прикупило око 200.000  војника и цивила. Материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.

Први дани на Крфу су били ужасни за Србе. Савезници нису имали довољно времена да се припреме за адекватан прихват тако великог броја људи. Није било довољно хране, одеће, огрева и шаторске опреме, па су војници, измучени од напорног марша, масовно умирали. Ни временске прилике нису биле наклоњене српским војницима јер је киша непрекидно падала данима. Преморена и измучена војска је под ведрим небом, без шатора и заклона седам дана тешко подносила ледену кишу.

На острву Видо су искрцавани најтежи рањеници и болесници и то су углавном били најмлађи које је повлачење највише погодило. Од 23. јануара до 23. марта 1916 умрло је 4.847 људи. Мало острво Видо код Крфа, које је било организовано као болница, је претворено у „острво смрти“, а море око њега у „плаву гробницу“. Без могућности сахране, око 5.400 умрлих је спуштено у море.

Из пијетета и поштовања према умрлим српским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису изловљавали рибу у том подручју.

vostok.rs, РТС

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.