НИЈЕ СВЕ У РЕЖИЈИ ПАРИЗА: Српска победа је тамо где су оставили кости

ИСКРА на Фејсбуку

Срби са Крфа путују на Видо да одају почаст онима који нису преживели албанску голготу. (Фото: Sputnik / Жељко Поповић)

Француско „гостопримство“ на обележавању стогодишњице Дана примирја у Првом светском рату у Паризу у другом плану оставило је присећање на наше храбре претке који су своје животе за слободу Србије и Европе оставили далеко од куће.

Највеће српско војничко гробље Зејтинлик код Солуна обележило је дан пробоја Солунског фронта крајем септембра заједно са представницима земаља савезника, а на Дан примирја представници Конзулата Србије у Солуну положили су венце на спомен-костурницу.

Мало је познато да је, поред Зејтинлика, највеће српско стратиште ван простора бивше Југославије војно гробље у Јиндриховицама, у западној Чешкој.

Поводом обележавања стогодишњице од Дана примирја, у знак пијетета према страдалим српским заробљеницима, министар саветник Милена Митић је испред Амбасаде Републике Србије у Прагу положила венац у том војном меморијалу недалеко од Карлових Вари.

На том месту се у малим, нумерисаним дрвеним ковчезима налазе посмртни остаци 7.190 српских и 189 руских ратних заробљеника у Аустроугарској. У Јиндриховицама се налазио највећи концентрациони логор на територији Аустроугарске, кроз који је прошло око 40.000 заробљеника. Робијали су Италијани, Руси, Литванци, Румуни, а највише је било заробљених Срба, како војника, тако и цивила, који су депортовани из свих крајева Србије, највише из Шумадије и ваљевског краја.

Логор је био посебан, јер нико од логораша није убијен, али су услови у њему били изузетно тешки, а Срби су били принуђени да раде. Градили су резервоар за воду у логору, радили у каменолому, правили путеве и мостове, градили хемијску фабрику у Соколовцу, граду удаљеном око тридесет километара, у који су одлазили и враћали се пешице, сваког дана.

Око две и по хиљаде Срба страдало је у самом логору Јиндриховице, а преостали посмртни остаци су пренети у спомен-костурницу из других логора које су аустроугарске власти организовале по Чешкој.

Спомен-костурница је, након посете Краљице Марије 1926. године, направљена на месту водоторња који су током рата градили српски и руски ратни заробљеници. Ексхумација је трајала две године. Спомен-костурница је освештана 1932. године након радова под покровитељством краља Александра и чехословачког председника Томаша Масарика.

Недалеко од спомен-костурнице налази се и спомен-обележје гробља на којем су сахрањивани ратни заробљеници — Срби, Руси и Италијани. Шумски простор на којем се некада налазио радни логор, а касније гробље српских, руских и италијанских заробљеника током Првог светског рата, уређено је прошлог месеца.

Легенда о српском Јерусалиму, доказу виталности нашег народа и херојске борбе за слободу у Првом светском рату још живи на грчком острву Крф. Живела би и да на њему нема Срба, а они који су данас тамо у недељу су из старе луке у Крфу отишли на Видо, да се поклоне прецима у Плавој гробници.

Српска кућа примила је све који су желели да Дан примирја дочекају на Крфу, острву које је за српску војску било острво спаса. Обележавање годишњице организовало је Друштво грчко-српског пријатељства.

Кости српских страдалника не почивају само у Грчкој и Словачкој, расуте су од Холандије, у недељу су се поводом Дана примирја огласила и звона српске цркве у Ротердаму, преко целе Европе, Македоније, све до Африке; Алжира, Марока, Туниса.

rs.sputniknews.com, Сенка Милош

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.