НИЈЕ ПРВИ ПУТ ДА АМЕРИКА НЕ ПРИХВАТА ОДГОВОРНОСТ: Београд огорчен зато што Пентагон бежи од кривице

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Тврдње Пентагона да службеници Амбасаде Србије у Либији Слађана Станковић и Јовица Степић нису убијени у америчком ваздушном нападу јуче су изазвале огорчење у домаћој јавности. Премијер Србије у Смедереву није оставио никаквог простора за сумњу у то како су наши људи настрадали, будући да су обдукцију спровели наши лекари.

„Кад имате 12 рана на телу истовремено добијених, недвосмислено, од експлозије, онда они (Пентагон) морају да нам покажу било какав доказ који би нас увукао у било какву другу причу”, нагласио је Александар Вучић, који сматра да су најновије тврдње Пентагона „део глобалног обрачуна великих сила”, тим пре што Американци званичном Београду нису доставили никакве доказе за ову нову верзију догађаја. Председник владе је додао да је могло да се разговара о другим теоријама док је Београд имао само резултате аутопсије либијских стручњака у којима није назначен узрок смрти радника амбасаде, него су само побројане и описане повреде. Међутим, после обдукције на Војномедицинској академији у Београду више нема основа за спекулације о смрти српских дипломата.

Не би било први пут да Сједињене Државе одбију да прихвате одговорност за колатералну штету насталу њиховим војним ударима. У првим реакцијама на вест о погибији српских дипломата, амерички званичници правдали су се да су америчке беспилотне летелице „недељама пратиле тај положај и да нису приметиле присуство цивила”. Државни секретар Џон Кери изразио је жаљење и упутио извињење Србији због погибије Слађане Станковић и Јовице Степића. Свега неколико дана касније, портпарол америчког министарства одбране Џеф Дејвис је јавно оспорио да су ово двоје страдали од америчких бомби. Логицирао је да би на „фотографијама објављеним на друштвеним мрежама морале бити видљиве веће повреде да су стварно страдали у бомбардовању”.

„Када смо поново прегледали фотографије српских држављана који су погинули и када смо добили даље информације о самом удару и информације о процени веома велике нанете штете, закључили смо да се то не подудара са оним што је на фотографијама. Фотографије не показују озледе које бисмо очекивали од бомбардовања. Информације које имамо не поткрепљују тврдње Београда да је двоје Срба погинуло у бомбардовању”, рекао је Дејвис.

Одговарајући на Дејвисове констатације, премијер Вучић је рекао да не зна откуд Американци знају у ком су стању тела, огорчено додавши да су њему, за разлику од Дејвиса, тела изгледала лоше. „Очигледно да су повреде наступиле једновремено, али нека дају они сателитске снимке, нека нам покажу и дају доказ за било шта”, рекао је Вучић и додао да се не могу у живот вратити ни Станковић, ни Степић и да су другачије приче додатна увреда како за њих, тако и за све грађане Србије. „И много би лепше било да сте рекли – ’Извините, Срби и породице Степић и Станковић’, него ово данас”, закључио је Вучић.

И министар правде Србије потврдио је да је обдукциони налаз на ВМА показао да су Јовица Степић и Слађана Станковић настрадали од последица детонације и да нису мучени. Никола Селаковић је још навео и да су грађани Србије премештени на локацију која је била на удару ваздушних снага само два дана пре бомбардовања у којем су страдали.

Александар Вучић: Много би лепше било да сте рекли – „Извините, Срби и породице Степић и Станковић”, него ово данас

Може ли фотографија објављена на друштвеним мрежама да буде доказно средство, на шта се као на крунски доказ позива Пентагон? Професор патологије са ВМА др Зоран Станковић тврди да фотографија ни на који начин не би могла да буде доказно средство без прегледа и обдукционог налаза.

„Сама фотографија као доказно средство није поуздана ако иза тога не стоји ко ју је снимио, кад и где, којим апаратом и у којим околностима је снимљена. То се ради у току прегледа мртвог тела, заједно са описом повреда, који даје лекар који обавља тај преглед, документује се и фотографијом са обдукције. Све остало су разне спекулације, имајући у виду техничке могућности које су на услузи и које могу да користе разноразне особе”, објашњава професор Станковић. Он напомиње да постоји могућност да су теле остала читава, ако је реч о „бласт” повредама, што значи да је након експлозије дошло до ваздушног удара који не оштећује тело споља, али озбиљно оштећује унутрашње органе, пре свега крвне судове у плућима, што доводи до смртног исхода: „Спреман сам на стручном нивоу да суочимо мишљења у сваком тренутку са овима који износе овакве тврдње.”

Његов колега са Института за судску медицину професор др Ђорђе Алимпијевић каже да је једна од жртава НАТО бомбардовања Србије 1999. изгубила живот дејством комада ракете два пута један центиметар која је жртви улетела у главу и повредила мозак: „То што неко споља не изгледа драматично повређен не значи да није страдао од експлозивног дејства. Имате и дејство ударног таласа и он не мора да споља нанесе видљиве повреде, а унутра може да доведе до оштећења плућа и унутрашњих органа и може да их убије. Када бисте леш те особе гледали не бисте могли да закључите да је она озбиљно повређена.”

Будући да Вашингтон сумња у либијску верзију догађаја, било би логично да понуде званичном Београду да Србија и САД формирају заједничку независну комисију која би истражила смрт двоје српских дипломата. Овако се чини да америчка страна само настоји да са себе скине сваку одговорност, јер је Џон Кери само обавестио премијера Вучића да ће Владу Србије „лично упознати са свим детаљима истраге” коју спроводе службе САД.

Током ове недеље огласио се и директор ЦИА Џон Бренан који је одбио да потврди да је у овом бомбардовању убијен и извесни Нуредин Шушан из Туниса, један од вођа ИД, који је био главна мета бомбардовања. Ако је технологија „изневерила” оперативце ЦИА, па не могу званично да потврде убиство главне мете, како је онда могуће да гледајући слике на „Фејсбуку” одмах закључе да српске дипломате нису погинуле од НАТО бомби?

Војни аналитичар Александар Радић наводи и да се оцена Пентагона – без јаких аргумената који би показали да су околности биле другачије и тако оспорили налаз обдукције обављене на ВМА – не може третирати као релевантан: „Мислим да је реч о настојању Вашингтона, као што је и увек пракса суперсиле, да скине са себе одговорност за оно што се догађа на терену, када говоримо о дејствима из ваздушног простора. Американци чврсто стоје иза својих људи у свим оружаним конфликтима и сваком облику примене силе и бране професионализам својих војника у извршавању задатака.”

Политика порицања присутна је на свим америчким ратиштима, а доказ је и бомбардовање болнице у граду Кундузу у Авганистану почетком октобра прошле године. Међународна хуманитарна организација Лекари без граница наводи да су лекари из ове болнице чак сат времена, колико је трајало бомбардовање, звали војне званичнике НАТО-а у Кабулу и Вашингтону да прекину акцију. Упркос апелима напад није престао, а последица тог варварског чина је смрт тридесет људи, док је 37 било рањено. И тада је америчка војска прво негирала да је била свесна да бомбардује цивилну болницу, да би тек недељу дана касије признала да је могуће да је то ипак учинила.

Скот: То није иста мета

Амбасадор САД у Београду Кајл Скот изјавио је јуче за Фонет да мета коју су у Либији прошлог петка гађале америчке снаге није локација коју је Србија поделила са службама САД у покушајима да ослободи двоје српских службеника који су у Либији држани као таоци. Он је констатовао да има много ствари које су, како је рекао, још нејасне и да је зато најбоље да се фокусира на чињенице.

„Српске власти су учиниле све што је у њиховој моћи да их лоцирају и ослободе. Оне су у том процесу поделиле са специјалним службама САД информације о локацији за коју су сумњали да на њој отмичари држе службенике амбасаде. Учинили смо шта смо могли да сазнамо да ли су тамо. Нисмо могли да сазнамо информације, али оно што могу да кажем јесте да мета која је гађана прошлог петка није иста мета коју су са нама поделиле српске службе безбедности”, нагласио је Скот.Антрфиле

———————————————————–

Шејове „колатералне штете”

Колико је Вашингтон спреман да брани своје грешке добро су запамтили житељи СР Југославије током НАТО бомбардовања 1999. године. За 78 дана, колико је трајала интервенција, почињени су бројни   злочини над српским и албанским цивилима, које је некадашњи портпарол алијансе Џејми Шеј правдао речима да је у питању „колатерална штета”. Шеј је тек после 14 година, у интервју за аустријски листе „Пресе”, ипак признао да је алијанса правила велике грешке, јер су се на мети НАТО авиона нашли, између осталих, избегличка албанска колона и један путнички воз. НАТО је погодио амбасаду Кине у којој је убијено троје кинеских новинара, међу којим млади брачни пар који је напустио изнајмљени стан на Вождовцу у нади да ће спас од бомби пронаћи под окриљем своје амбасаде. Правдајући овај злочин, Мадлен Олбрајт је новинаре „Гуанминг дејлија”  чак прогласила „шпијунима” и даље тврдећи да није било намере да буду убијени.

„Такви догађаји су увек жалосни и срамни, али ја категорички одбијам да је неки од тих напада изведен свесно. Биле су то стравичне грешке. Имали смо проблем да из ваздуха увек прецизно идентификујемо циљеве”, образложио је Шеј.

Политика, Дејан Спаловић

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.