НИ ПРАВДА НИ ПРАВО: Хапшење по српским потерницама „мала шала“ ЕУ?

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик

Фото: Спутњик

Хапшења Харадинаја и Орића не служе за спровођење правде и владавине права, него за политичке притиске. Једини мотив изненадног поштовања српских потерница би могао да буде умешаност политике.

Задржавање Рамуша Харадинаја, председника Алијансе за будућност Косова, у Словенији и недавно хапшење ратног команданта Армије БиХ Насера Орића донекле је „збунило“ и српске политичаре, а премијера Србије Александар Вучића натерало да примети да се „нешто чудно дешава“.

Из тог угла гледано, није наодмет запитати се зашто Запад одједном поштује српске оптужнице и потернице које је годинама игнорисао, и да ли је могућа њихова ревизија или укидање?

Адвокат и бивши коминистар полиције Божо Прелевић каже за Спутњик да укидање оптужнице и повлачење потерница без извођења нових доказа није у складу са правом.

Он објашњава да за повлачење оптужнице за ратне злочине које су подигнуте деведесетих и касније морају да постоје нови докази који говоре да они (оптужени) нису учинили оно за шта се терете. Тада, објашњава Прелевић, и потерница може да буде повучена.

„Ревизија оптужница је неопходна ако имате сасвим другачије стање од онога које постоји у списима предмета. А ја не верујем да у системима предмета имамо другачије стање. Тужилаштво и полиција када ураде кривичну пријаву, и ако окривљеног нема, они морају да поднесу кривичну пријаву. То је правна техника која се не може избећи. А ако га после дужег времена и даље нема, наравно да ће завршити на потерници Интерпола“, каже он.

Подсећања ради, хапшење Насера Орића, ратног команданта Армије БиХ, у Швајцарској уследило је по потерници Србије која га терети за ратне злочине са новим доказима за Сребреницу од 1992. до 1995, а који нису обрађени процесом у Хашком трибуналу, неколико дана уочи најављене посете председника Србије Томислава Николића Сарајеву. Посета је због „неповољне политичке ситуације“ и на захтев бошњачког члана већа Бакира Изетбеговића Председништва БиХ — одложена. Бивши вођа ОВК са Косова Рамуш Харадинај, председник Алијансе за будућност Косова, по оптужници Србије из 2006. задржан је у Словенији, три дана уочи наставака до сада можда најбитнијих преговора Приштине и Београда у Бриселу, у оквиру Бриселског споразума. Пре неколико месеци, због српске оптужнице за ратне злочине, министар спољних послова Косова Хашим Тачи није могао да буде гост једне невладине организације у Београду, због чега се подигла велика прашина.

Управо због овога и Прелевић сматра да је ствар више политичка него правна.

„Зашто се баш сада поступа по српским оптужницама, а не раније. Шта се то изменило? Није могуће да сада има више доказа. Докази су исти. Из тога може да се закључи да се различито поступа на основу истих доказа, што је у праву апсолутно забрањено. Дакле, једини мотив би могао да буде само нека врста умешаности политике у све ово“, сматра Прелевић, уз напомену да је сигуран да неће бити испоручени Србији.

„И из тога видимо да је то ’мала шала‘, да они (ЕУ) у ствари покушавају да отежају неке релације, а не да их релаксирају. Та хапшења не служе за спровођење правде и владавине права, него притисцима за разне политичке потезе“, уверен је Прелевић, напомињући да је могуће и да Харадинајево хапшење има за циљ притисак на Косово, да се убрза са формирањем суда за ратне злочине.

Одговарајући на питање у ком случају би ипак оптужнице могле да буду повучене, Прелевић је децидан — ни у ком, осим ако нема нових момента, који оптуженог ослобађају.

rs.sputniknews.com

Тагови: , , ,

1 коментар

  1. Дамјан каже:

    Када би сви на овим просторима, (како се то данас модерно зове „регион“ или „западни Балкан“) доживели тоталну амнезију и као такви почели да се подносимо и сарађујемо, врло брзо би нам запад (читај Вашингтон) вратио сва она сећања, која су неопходна да ту исту сарадњу онемогуће. Баш ту сарадњу на којој, запад данас инсистира.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.