НЕМАЧКА ВОЈСКА СЕ ПОВЛАЧИ СА КОСОВА: Остају официри да обучавају Тачијеву војску

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

Немачка војска је у великој реорганизацији, а њени приоритети су усмерени на дешавања на истоку Европе и на захтев за формирање заједничке европске војске за коју Немачка озбиљно лобира.

После холандских трупа Кфора, свој одлазак са Косова и Метохије јуче су најавили и Немци. Немачки Кфор требало би да се потпуно повуче до краја идуће године, али део официра Бундесвера ипак ће остати на Косову у саставу мисије Кфора, као инструктори за обуку будуће војске Косова.

Немачки Кфор стациониран је у близини Призрена, иза себе оставља камп на површини од 42 хектара, 23 зграде са 550 соба и смештајним капацитетом за око 1.200 људи. Део кампа биће дат на располагање за обуку БСК-а, мада ће на дан одласка Немци камп, симболично, уз поштовање Резолуције 1244 „вратити“ Унмику, после чега ће бити пребачен на управљање општини Призрен.

Кфор је 12. јуна 1999. године на темељу Резолуције 1244 Савета безбедности УН стигао на Косово са 50.000 војника из 39 држава света. Године 2007. тај број је смањен на 16.000, а данас је тај број још мањи и износи свега око 4.600 војника из 31 земље.

Зона одговорности Кфора подељена је на пет региона: Север под управом Француза, Исток под командом САД, Југ под заповедништвом Немачке, Запад под управом Италије и Центар којим командује Велика Британија.

Холандски састав који је отишао са Косова бројао је 4.000 војника, док је немачки, који је у почетку имао 7.000 војника, сада сведен на 1.500. У неку руку број војника Кфора, који сада оперишу на Косову и Метохији, сразмеран је броју припадника безбедносних снага Косова (КБС), у чијем саставу је 4.000 људи, од чега су 2.500 активни припадници.

Одлазак Холанђана није изазвао толико пажње колико одлазак Немаца са Косова, па је питање зашто су Немци одлучили да напусте војну мисију на Косово, посебно јер су један од пет стубова НАТО-а на Косову?

Ризик по безбедност је мањи?

Војни аналитичар Андреј Млакар каже да Кфор своје снаге смањује већ дуже време у оквиру процена безбедности ризика и то само по себи није новина. Разлог је тај што се сматра се да је ризик по безбедност сада много мањи у односу на претходни период и у том сегменту нема ништа спорно. Млакар, међутим, каже да је акценат на одлуци Немаца да изађу из ове војне мисије.

– Немачка је била једна од великих противника формирања војске Косова, јер верују да су постојеће КБС сасвим довољне и да нема потребе за самосталном војском. Други разлог је сама реорганизација немачке војске. Немачка је први пуст после десет година објавила такозвану белу књигу у којој је навела шта су јој будући приоритети, а то су тероризам, избеглички талас, а трећи је анексија Крима и проблем Русије. То су три сегмента у којима немачки Бундесвер намерава да планира војску и да је усмерава према тим потребама – наводи Млакар.

Смањење трупа Кфора на Косову и Метохији почело је још 2002. године кад је из седишта НАТО-а саопштено да је „Косово досегло степен безбедности, те да је стање такво да је могуће почети са смањењем боја учесника те војне мисије“.

Две године касније ситуација на терену их је демантовала кад су Албанци 17. марта 2004. године за само два дана успели да запале и униште око 800 српских кућа и 29 српских светиња, а на хиљаде Срба натерају у избеглиштво. После тога одлучено је да се мисија Кфора не смањује до даљњег, али је та одлука 2010. године нагло промењена и смањење мисије је настављено.

intermagazin.rs

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.