NATIONAL INTEREST: НАТО бомбардовање Србије је страшна грешка која се Западу обила о главу

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

Колумниста америчког ‘Нешнл Интерест'(National Interest) Тед Гален Карпентер оценио је у својој колумни ‘Како је Косово затровало односе САД и Русије’ да је интервенција НАТО на Косову била страшна грешка која се Западу ‘обила о главу’!

Вашингтон је овековечио и продубио своју балканску грешку неколико година након интервенције у Босни, када је интервенисао на Косову.

Грађански немири у српској покрајини са већинским албанским становништвом ‘кували су се’ средином и крајем деведесетих година. Овога пута Вашингтон није ни показо макар гест попустљивости према земљама ЕУ, већ је своју политику врло рано спровео у дело.

Бомбардовање Србије

На крају крајева, САД је водио рат из ваздуха, седамдесет осам дана против Србије, приморавши Београд да се одрекне контроле у над територијом коју су НАТО силе окупирале, а што је пропраћено ‘смоквиним листом’ од резолуције коју је усвојио СБ УН.

Русија је невољно пристала на ту мировну резолуцију, упркос Москве везама са Београдом и руских интереса на Балкану који иде уназад и до 19 века.

Тај потез, уз распад Совјетског савета, имао је утицај на војну, економску и дипломатску слабост Москве. Упркос противљењу због НАТО интервенције, руски лидери осећали су да мало шта могу учинити да би одговорили Западу због упада у територију која је традиционално под руским утицајем. Чак и са изненађујуће пасивним одговором Кремља, ароганција Вашингтона изазвала је трагедију.

У завршним данима борби, Москва је послала симболичан мировни контигент на Косово, без претходног одобрења Западних сила.

Врховни комадант НАТО, адмирал Весли Кларк наредио је британском комаданту Мајку Џексону да преузме аеродром ван Приштине и спречи руски контигент да слети – чак и силом – ако је то неопходно. Џексон је глатко одбио Кларково наређење, поручујући да неће да започне Трећи светски рат за америчког генерала.

Стравичан преседан

Интервенција на Косову била је страшан преседан. Такозвани одбрамбени НАТО савез напао је суверену земљу која претходно није напала ниједну чланицу Алијансе, чиме се љуто замерио Москви и насилно одвојио део територије од једне суверене државе и ставио га под међународну контролу.

Забрињавајући преседан био је састављен од радњи које су САД и њени савезници допунили 2008. године, када је Косово самопрогласио независност од Србије, иако је било јасно да такав је такав потез суочен са руским и вероватно кинеским ветом у Савету безбедности Уједињених нација.

Вашингтон и ад хоц коалиција земаља Европске уније дрско су заобишли Савет и одобрили проглашење независности Приштине.

Био је то крајње контроверзан потез. Чак ни све земље чланице ЕУ нису се сагласиле са том политиком, с обзиром на то да су неке од њих биле забринуте за шире последице.

Шпанија је није подржала јер би таква одлука могла подстаћи сецесионистичке покрете у Баварској и Каталонији.

Грчка и Кипар су дубоко забринути да би се ратификацијом насилног отимања Косова од Србије могао легитимисати ранији војни напад Турске на северном делу Кипра и касније успостављање Турске Републике Северни Кипар у тој окупираној територији.

Руски лидери су протестовали жестоко и упозорили да су неовлашћено акција Запада успоставила опасан, дестабилизирајућу преседан.

Вашингтон је одбацио такве жалбе, тврдећи да је ситуација на Косову је јединствена.

Лицемерје запада

Државни подсекретар за политичка питања Р. Николас Бернс је ту тачку експлицитно у фебруару 2008. године образлагао на брифингу Стејт департмента. Јер је ситуација била јединствена, он је инсистирао, политика Запада на Косову је специфична у односу на друге сецесионистичке тежње.

Нелогичности и охолост те позиције одузимају дах.

ntermagazin.rs

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.