НАРОДНИ МУЗЕЈ ВАЉЕВО, ИЗЛОЖБА „1914-1915. ГРАД БОЛНИЦА“: Спомен на велика ратна страдања

ИСКРА на Фејсбуку

Izlozba Valjevo

Народни музеј Ваљево је изложбу ВАЉЕВО 1914-1915. ГОДИНЕ – ГРАД БОЛНИЦА припремио у спомен на велика ратна страдања током епидемије тифуса 1914/15. године. Основну наративну нит презентације представљају дневничке и мемоарске белешке странаца који су у то време боравили у Ваљеву. Изложба је посвећена свим жртвама, као и свима који су помогли да се епидемија победи, без обзира на којој страни су ушли у рат, јер су се у Ваљеву сви они нашли у истим редовима и на заједничком задатку – борби против страховите пошасти. Свечано отварање изложбе је уприличено поводом стогодишњице смрти сликарке Надежде Петровић, умрле у Ваљеву 3. априла 1915. године. Аутори концепције изложбе, поставке и каталога: Драгана Лазаревић Илић и Владимир Кривошејев. Дизајн изложбе: Зоран Мујбеговић и Душан Арсенић. Дизајн каталога и пратећег материјала: Душан Арсенић.

„Изложба представља историографску причу о Ваљеву као граду болници. Основу наративне нити излозбе представља мемоарска грађа странаца који су боравили у Ваљеву током велике епидемије тифуса, пре свега холандског хирурга др Аријуса Ван Тиховена, пољског инфектолога Лудвига Хиршфелда и аустроугарског свештеника болничара фра Габре Цвитановића, али и Џона Рида и Арчибала Рајса“ – рекао је у изјави за ИСКРУ др Владимир Кривошејев, директор Народног музеја Ваљево.

Izlozba Valjevo (2)

„Тежиште изложбе је постављено на на свим објектима у Ваљеву у којима су биле болнице, а било их је тридесетак, као и на самом историјском току догађања везаних за епидемију тифуса и бројним жртвама, како међу становништвом, војницима и заробљеницима, тако и међу санитетским особљем. Носећи експонат изложбе је слика Надежде Петровић „Ваљевска болница 1915″, као и хируршки прибор из тога времена и амбијентална реконструкција болничког шатора. Поред тога биће изложено пуно разноврсног материјала из времена Првог светског рата, укључујући и реконструкцију чувеног српског бурета, импровизоване направе за дезинсекцију одеће и постељине, уз помоћ које је велика епидемија сузбијена.

У реализацији ове изложбе Ваљевском музеју су помоћ пружиле и колеге из Националног музеја Шкотске, као и списатељица Луис Милер.  Изложбу ће званично отворити Иван Тасовац, Министар културе и информисања у Влади Републике Србије“, најавио је др Кривошејев.

Устаљени појам Ваљевска болница, бар када је реч о времену првих година Великог рата, није везан за неки конкретан болнички објекат нити за болницу као институцију, већ означава склоп специфичних догађаја услед којих је цео град постао једна велика болница.

У ратним плановима Краљевине Србије било је предвиђено да Ваљево, због стратешког положаја, као и због постојања гарнизона, буде један од главних центара војног санитета. Град на Колубари је овакву улогу имао и током балканских ратова, када су места борбених дејстава била удаљена од њега, да би са почетком Првог светског рата и сукоба на блиској дринској граници та улога добила додатни значај; Ваљево је постало седиште две сталне и шест резервних болница, распоређених у више десетина различитих објеката широм града.

Током првих ратних месеци (јули – новембар) 1914. године у ваљевским болницама су збрињавани рањени у првој и другој непријатељској офанзиви. Овај период је, због бројних страдалих, био прожет веома тешким тренуцима, нарочито током друге офанизиве када је стање у граду додатно отежано не само приливом великог броја рањеника већ и бројних избеглица. Ваљево већ тада постаје град – болница. У насељу које је са својом најужим околином имало око 8.000 житеља у појединим тренуцима је боравило више десетина хиљада људи.

Ипак, и поред огромних потешкоћа, српски санитет се, уз подршку грађана Ваљева и страних лекарских мисија, суочавао са више или мање очекиваним проблемима са којима је имао искуства: различити видови рана од метака и шрапнела и болести као што су трбушни тифус, дизентерија, рекуренс… Постоје индиције да се у појединачним случајевима већ тада појавио и пегави тифус, али тада нису уочене назнаке које би указале на претњу епидемије. После треће аустроугарске офанзиве, краткотрајног освајања Ваљева (16. новембар – 9. децембар) и велике српске победе у Колубарској бици, са повратком војске и становништва у ослобођени град, Ваљево се суочило са страхотама епидемије пегавог тифуса енормих размера, за коју здравствена служба није припремљена, а која је била додатно закомпликована ескалацијом и других болести, пре свега рекуренса и трбушног тифуса.

У овим трагичним тренуцима, борећи се са последицама пошасти, српско санитетско особље је уз помоћ страних лекарских мисија, грађана и ратних заробљеника, неговало знатно више болесних и рањених српских војника и цивила и заробљених припадника аустроугарске војске, него што је Ваљево имало становника. Док је у целој Србији оболело преко пола милиона људи, а број умрлих војника, цивила и заробљеника процењен на преко 170.000, сматра се да је током трајања епидемије (децембар 1914. – мај 1915.), у Ваљеву и његовој околини умрло више од 3.500 војника, 4.000 цивила и око 2.000 заробљеника. У јеку епидемије умирало је дневно 100, 150, па и знатно више оболелих. Међу њима су били и многи лекари и болничари. Био је то период због кога су Ваљево и његове болнице постали симболи страдања, али и пожртвованости, хуманости и међународне сарадње.

iskra.co, Народни музеј Ваљево

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.