НАРОД ГА ЈЕ ЗА ЖИВОТА НАЗВАО СВЕЦЕМ: На данашњи дан рођен партијарх Павле

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

На данашњи дан рођен је блаженопочивши патријарх Павле, најомиљенији поглавар Српске православне цркве, кога је српски народ за живота називао свецем.

Патријарх Павле, чије је световно име Гојко Стојчевић, рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци у Славонији, у породици земљорадника.

Преминуо 15. новембра 2009. године на Војномедицинској академији, а сахрањен је у манастиру Раковица, код Београда.

За 44. српског патријарха изабран је 1. децембра 1990. године, када је замијенио болесног патријарха Германа. На мјесту поглавара Српске православне цркве провео је 19 година.

Патријарх Павле је у родном мјесту у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славонији, завршио основну школу. Нижу гимназију завршио је у Тузли, Вишу гимназију и шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

Двије године је студирао медицину у Београду, а прије одласка у Гимназију провео је једно вријеме на припремама за школу у манастиру Ораховица.

Други свјетски рат затекао га је у родној Славонији, одакле је пребјегао у Београд, гдје је, да би се могао издржавати, радио физичке послове на грађевинама и на доковима.

У прољеће 1942. његов школски друг јеромонах Јелисеј одвео га је у манастир Свете тројице у Овчару, а од 1944. радио је као вјероучитељ и васпитач у Бањи Ковиљачи, у Дому за дјецу избјеглу из БиХ. Те године је оболио од туберкулозе.

До 1946. године био је у манастиру Вујан, гдје се излијечио од туберкулозе.

Замонашио се 1948. у манастиру Благовештење у Овчарско-кабларској клисури и добио име Павле које му је дао игуман Јулијан Кнежевић. Те године је рукоположен у чин јерођакона, а од 1955. двије године је био на постдипломским студијама у Атини.

За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. године. Хиротонисан је у београдској Саборној цркви 22. септембра 1957. од патријарха Викентија и епископа пакрачког Емилијана, зворничко-тузланског Лонгина и жичког Германа.

У октобру те године устоличен је у Призрену од епископа Германа и захумско-херцеговачког Владислава. На Косову је провео 33 године.

На ванредном засједању Светог архијерејског сабора 1. децембра 1990. године, којем је предсједавао загребачко-љубљански митрополит Јован, замјеник тада обољелог патријарха Германа, биран је нови патријарх између тројице кандидата тајним гласањем.

С обзиром да ниједан од кандидата није добио довољан број гласова избор је обављен жребом на апостолски начин, тако што је архимандрит троношки Антоније извукао име будућег патријарха.

Патријарх Павле устоличен је 2. децембра 1990. године у Саборној цркви Светог Архангела Михаила у Београду и тада је поручио да му је једини програм рада Јеванђеље.

Посјетио је бројне православне цркве – цариградску, александријску, јерусалимску, руску, бугарску, румунску, грчку, грузијску, као и српске епархије и парохије у Америци, Канади, Аустралији, Мађарској и Румунији.

Објавио је двије књиге „Питања и одговори чтецу пред производство“ и „Девич, манастир светог Јоаникија Девичког“ . Заслугом патријарха Павла објављено је и допуњено издање „Србљака“.

Био је предсједник Литургијске комисије која је издала Служебник. Почасни је доктор Богословског факултета и Академије Светог Владимира у Њујорку.

Влада Србије је 13. јануара 2005. именовала патријарха Павла за почасног предсједника Фонда за Косово и Метохију.

Током посјете Русији у јануару 2002. године партријарху Павлу су уручене двије значајне награде – Међународног фонда за унапређење јединства православног народа и Фонда светог апостола Андреја првозваног.

Некадашњи предсједник Србије и Црне Горе Светозар Маровић одликовао је у септембру 2004. патријарха Павла, на његов деведести рођендан, Орденом Немање првог степена.

Поводом Дана државности Србије, 15. фебруара 2007. принц Александар Карађорђевић додијелио је партијарху Павлу Орден Карађорђеве звијезде првог степена.

Патријарху Павлу је 2009. додијељен руски орден Достојанство због „значаја који је имао у данима искушења кроз које су српски народ и Црква прошли“.

Од 13. новембра 2007. патријарх Павле био је на лијечењу у Војно-медицинској академији у Београду, а 8. октобра 2008. поднио је молбу Светом архијерејском Сабору Српске православне цркве да му „због здравствених разлога и немоћи“ дозволи да се повуче из активне службе.

Молба патријарха Павла на Сабору Српске православне цркве 11. новембра 2008. године није усвојена.

Преминуо 15. новембра 2009. године на Војномедицинској академији, а сахрањен је у манастиру Раковица, код Београда.

Више од пола милиона људи присуствовало је на улицама Београда посљедњем испраћају патријарха Павла.

РТРС

Тагови: ,

1 коментар

  1. Dragan Cvijan каже:

    Da se zna. Njegova svetost Patrijarh Pavle je licnim osvestenjem kamena temeljca Manastira u Miltonu ucinio kraj crkvenom raskolu Americko Kanadske Eparhije sa Australijom. Prisustvovao sam donosenju odluke voljom Njegove Svetosti izmedju dve predlozene lokacije srpskog imanja za osvestenje I postavljanje kamena temeljca Manastiru u Kanadi. Milton je odabran po volji Bozijoj, a saglasno vernika sa reci Njegove Svetosti Patrijarha Pavla. Naravno da su se uzimale u obzir postojace I u buducnosti predpostavjene vrednoasti. Uradjeno mnogo, postignuto mnogo u odnosu na izvor materialnih mogucnosti. Da se ne zaboravi doprinos Sestre Justine, danas u nekom od Manastira na Kosovu I Metohiji. Da, posedujem licne snimke doticnog dogadjanja.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.